INTERVJU Saška Janks: Kreativu i umetnost stavljati na crtu je zapravo suludo

U razgovoru koji sledi, Saška Janks otvoreno deli lična razmišljanja, anegdote i stavove o muzici, takmičenju i ljubavi kao jedinoj istinskoj revoluciji.

Pesma za Evroviziju je mesto na koje se vraćate već godinama, šta vas iznova vuče na ovaj nacionalni izbor, čak i nakon višestrukih učešća?

– Dobra pesma, uvek i najviše dobra pesma. Naravno, razna učešća kroz godine ne samo kao izvođač, već i kao pre svega autor i drugim izbođačima. A postoje još dva razloga. Prvi, da je u pitanju specifičan format za koji je poželjno da se ljudi, kao i svuda u Evropi, prijavljuju i učestvuju više puta čak i posle pobeda ili/i odlaska na samu Evroviziju. Jedini format muzičkog takmičenja koji podseća na stalna učešća sportista koji predstavljaju svoju zemlju.

Ograničenja nema, jedino postoje u predrasudama ili nedovoljnom znanju o ovom formatu koji je i jedini zvanični pop festival sa najvećim PR momentom kod nas, zato je odličan za ‘lansiranje’ novih artista. A drugi razlog je ‘healing’ tipa, ličan i logičan, ali o kojem ne bih sada.

Sa bivšim učešćima na Beoviziji i Pesmi za Evroviziju, ali i iskustvom kao back-vokal na Evroviziji, da li se vaša perspektiva na takmičenje promenila tokom godina?

– Jeste. Menjala se i usput nekoliko puta, šta je živo, logično i ljudski, kao i svaki razvojni put i proces tokom puta; ali ono šta se oformilo kao stalno je da nam ovako nešto za (u širem smislu) pop scenu Srbije treba, kao i da ‘biće kako treba da bude’ iliti ko treba, taj će ići na Evroviziju s obzirom na to da sticaj okolnosti u datom trenutku diktira sve. To nema veze na kraju dana samo sa pesmom, kvalitetima, nastupom, već sticaj okolnosti igra ulogu.

Između ostalog, to se zapravo bolje vidi na samoj Evroviziji, od mnogo faktora zavisi. Ljudi znaju biti brzi i brzopleti sa komentarisanjem, te ako neko ne prođe u finale Evrovizije bude ono ‘znali smo, nije dovoljno dobro’, ili ako pak prođe a ne kotira se visoko u finalu ‘eto, prošli ali znali smo da neće uraditi ništa’. Drugačija bi energija bila da se češće podrži a manje kritikuje tako velika odgovornost i velik posao.

Vaša nova pesma „Srušio si sve“ nosi snažnu poruku, kako biste opisali glavni osećaj ili misao koju želite da publika ponese sa sobom?

– Kao nešto lično šta imam da kažem. Pesma stoji već blizu 6 godina i njena originalna verzija je duža i nije za festival i zbog toga što mora da se cenzuriše. Tako da su me prijatelji i kolege ubedili da se dakle skrati i cenzuriše kako nalažu propozicije, te ako prođe konkurs – da joj je tu mesto, i da je dakle tako napokon ljudi čuju. Prošla je i, evo.

Ekipa i ja ćemo izneti nešto ljudski, emotivno, sirovo i nešto šta mnogi od nas prolaze i osećaju. Iza muzičkog dela iliti oko pesme stojimo mi iz „As studioton“-a: Relja Jakovljević Redži, Ivan Lekić Leka, Aleksandar Sofronijević i ja. Prve davne verzije sa mnom radio je i Filip Jonathan.

Zahvalna sam što će nam iza nastupa stati fantastični unikatni Kosta Mushu koji je do sada potpisao mnoge nastupe poput Konstraktinih, Filipa Baloša i mnogih drugih, dok je za kostime zadužena pretalentovana Lana Vee. Ima još divnih ljudi u ekipi; energija, ljudskost i uviđavnost su mi najbitniji, i to me je iskustvo naučilo.

Karijera vam je počela još u detinjstvu, uključujući pevanje himne Srbije na velikim događajima, kako su ti rani trenuci oblikovali vašu muzičku putanju?

– Oblikovali su tako da baš mnogo različitih i ranih iskustava, posebno u različitim žanrovima, prilikama, projektima, doprinese širini koju nosim sada. Ali i filteru šta je šta; plus svakako uz stečena znanja, alate, višegodišnji rast i razvoj i ko je ko.

Imate bogato iskustvo kao kantautorka: da li se vaš pristup pisanju pesama razlikuje kada pišete za sebe u odnosu na kompozicije za druge izvođače?

– Da, i hvala na ovako lepom pitanju. Kažem „da“, ali zapravo razlika je u tome što kada pišem za sebe se uvek šalim kako stičem najviše iskustva i kalim se u oba smera: zamorče kao producent samoj sebi i onome koji svog producenta sluša. Zvuči neobično, haha, ali najstroži sam kritičar sebi, vraćam samu sebe i za detalj koji publika ne ume ni da primeti.

A prema drugima sam isto detaljna ali daleko brižnija nego prema sebi, prema sebi znam biti užas; na tome još radim da budem nežnija prema sebi. Kada pišem za druge, trudim se da pronađemo šta njima najviše leži ili za posao treba u datom momentu, da se odelo sašije prema njima, da bude fit.

Bili ste back-vokal na Evroviziji nekoliko puta, da li ste ikada poželeli da se vratite na veliku scenu?

– Nikako… Prijavim se tako iz dosade ponovo posle nekoliko godina na PZE, i dosta puta završim druga ili treća, tako usput. Šalu na stranu, baš u toku ta tri odlaska na Evrovizije na kojima sam bila se želja i pojačala. Doduše, već godinama nije ista, jer znam da je mač sa dve oštrice, ozbiljan tempo, posao, odgovornost i odricanje, i veliki sticaj okolnosti ma ko god išao.

Tako da, kako rekoh, lepo je apsolutno, ali u folderu „ako se desi – desi se“ i to je to. Mnogo je bitnije izneti nešto iskreno pred publiku, ono šta volite i sa ekipom spremite i ako publika odreaguje super – sjajno. Koliko svi i dalje pevaju, pamte i vole mnoge pesme koje nisu pobedile i otišle na ESC (eurovision song contest), pa i one na samoj Evroviziji koje svi pamte a nisu osvojile prvo mesto – e to je mnogo bitno, to trajanje.

Pevanje i takmičenja su dugo prisutni u vašem životu, koji je bio najuzbudljiviji ili najzabavniji trenutak sa Evrovizijske scene do sada?

– Uh… Ima nekoliko sjajnih! Možda najzabavniji momenat 2011. godine u Dizeldorfu, kada smo bili na zabavi ruske delegacije i predstavnika, kada sam se popela na scenu, tražila od DJ-a jednu pesmu i „povela“ sve na bini i ispred bine punu salu ljudi da prate isti korak. Kao u onim flash mob videima, super smo se svi proveli. Sećam se da se Kristina Kovač smejala za usud ‘lujke’ jer joj rekoh čuvaj mi piće sad ću da dođem, i onda niotkuda dospem na binu i uradim to. (smeh)

Paradoks, ne volim takmičenja ali su sastavni deo šoubiznisa, odnosno format su koji ljudi vole, i sticajem okolnosti sam prošla od malih nogu mnoge takve formate. No verujem da, iako je ljudima zabavan format, niko suštinski ne može da se takmiči i svaki artist je različit. Uopšte, kreativu i umetnost stavljati na crtu je zapravo suludo. Ali, postoji taj šoubiz, i ok; vazda se jure brojke.

Karijera umetnika često podrazumeva balans između kreativnosti i pritiska takmičenja. Kako vi upravljate tim balansom kada se pripremate za Pesmu za Evroviziju?

– Odlično, sve dok radim sve šta su poslovi iza scene – stvaranje pesama, kreativna direkcija, izvršna produkcija, itd. Ali ne baš dobro kada i izlazim na binu. Zapravo su mi se poslednjih nekoliko godina vratile velike treme, zbog nagomilanih stresova iz našeg posla.

Kao autorka i izvođačica koja je dugo aktivna na sceni, šta mislite, koji je najveći izazov današnjih takmičara na Pesmi za Evroviziju?

– Možda da se nose sa svime šta ovo digitalno vreme nosi – otvoren hejt, klikbejtove, mnogo ljudi koji žele da se bave ovim poslom, samim tim gomile sadržaja, i velike brzine u svemu. To stvara veliki pritisak, kao i tera na ‘ratne sekire’, ego tripove, i nepotrebna poređenja te suludo jurcanje da se nešto prestigne. Osim ako nisu psihopate, na kraju od toga svi dobiju samo i jedino stres.

Osim takmičenja, čime se trenutno bavite u muzici ili van nje, imate li nove projekte ili planove koje publika može da očekuje?

– Da, posle baš duge pauze, tri nove pesme su izašle za „As studioton“ izavačku kuću, od toga i dva dueta, jedan sa fantastičnim i svima znanim genijalcem Acom Sofronijevićem, savršen spoj harmonike i glasa u pop pesmi, i jedan sa mojim multi talentovanim drugom i kolegom sa Kube Titom Garmendiom.

Radim nekoliko pesama za druge, naravno i ove dve koje su prošle za PZE26, jednu peva predivna glumica Milica Burazer, drugu Ya…nx (smeh). I još neke stvari se spremaju, ne samo u svetu muzike, ali o tome kada dođe vreme, znaće se.

Nedavno ste objavili tri nove pesme „Ne plaši se mene“, „Jeziva“ i „Grli me“. Ko su ljudi kojima biste vi rekli da vas se ne boje, da vas zagrle i da li mislite da ste vi za nekoga, zaista, jeziva?

– Ljudi koji me znaju, znaju da nema zašto da me se boje, jer ne verujem da mogu nekome da želim zlo, svi smo ljudi, dakle svi smo spektar svega i možemo se menjati, poboljšavati, razvijati, rasti u sve bolje ljude. I često mi bliski ljudi ‘zameraju’ da imam i previše razumevanja. Svakome stalno govorim da se grli, grljenje je lek, doduše ne bih kao u pesmi, da nekog grlite jer izmiče pa želite to da zapamtite. Lepše je naravno ako je sve ok.

A da li mislim da sam za nekoga zaista ‘jeziva’, pa kao što kaže pesma – sigurno jesam za dragana, odnosno svaka žena je bar nekom dragom/draganu ona najjezivija, koja budi sve i svašta u tom nekom, pre svega lepo i tera ih na rast; ili ako se plaše suočavanja sami sa sobom i nemaju trenutno kapacitet, onda tera na beg.

Navijam uvek za ljubav, jedino je rešenje za sve – zaslužujete je, samo se grlite, grlite, grlite, i ma koliko bili jezivi ili neko vama, nađite tačku u kojoj se ne plašite ni da volite, ni da budete voljeni. Moja poruka godinama glasi „only love is the real revolution, solution, resolution, evolution“.