INTERVJU Zevin za Danas: Drago mi je što sam deo generacije koja pokušava da izađe iz starih kalupa razmišljanja

Pesmom „My Mind“ Zevin na plesnom i savremenom zvuku otvara teme identiteta, pripadanja i unutrašnjih dilema koje prevazilaze granice i generacije.

U intervjuu za Danas, Zevin govori o odnosu između privatne Nives Cilenšek i umetničkog imena pod kojim stvara, o tome zašto je „My Mind“ prava pesma za Doru, o snažnoj podršci publike iz Srbije, saradnji sa Konstraktom, ali i o tome kako vidi budućnost pop kulture van nacionalnih okvira.

Na Dori 2026 pojavljuješ se kao favoritkinja, ali iza imena Zevin stoji dosta slojevit umetnički identitet. Kako je nastao taj „alter ego“ i koliko se on danas poklapa sa Nives Cilenšek privatno?

– Zevin nije alter ego, to je samo način na koji se otvaram. Nikada nisam osećala da se te dve strane razdvajaju. Zevin nije maska, već ime pod kojim živim svoju kreativnost. Sudari se ne događaju između Nives i Zevin, već između mozga i srca, između potrebe da budem slobodna i kreativna i realnosti u kojoj moraš biti organizovana, profesionalna i odgovorna. Možda je jedina razlika u tome što Nives drži strukturu, a Zevin sebi dozvoljava haos. Ali jedno bez drugog ne postoji.

„My Mind“ je plesna, energična pesma, ali ispod toga krije vrlo intimnu priču o identitetu i pripadanju. U kom trenutku si shvatila da je to pesma s kojom želiš na Doru?

– Pesma je nastala u periodu kada sam kao umetnica bila u stalnoj dilemi: Koji je sledeći korak za mene ovde, otići u svet ili ostati i pokušati menjati zvuk iznutra? Iz tog unutrašnjeg preispitivanja prvo su nastali tekst i melodija, a kasnije se sve prirodno spojilo kroz saradnju s producentom Jerry-jem. O Dori razmišljam već neko vreme jer osećam da moja muzika ima evropski potencijal i međunarodni vajb. U trenutku kada sam shvatila da se tema pesme tiče gotovo svih ljudi, bez obzira na to čime se bave, postalo mi je jasno da je „My Mind“ prava pesma za Doru. To su pitanja koja svi nosimo u sebi, ali ih retko izgovaramo naglas.

Rekla si da je pesma nastala iz dileme, otići u svet ili pokušati ovde napraviti nešto drugačije. Da li danas imaš jasniji odgovor na to pitanje?

– Još uvek nemam konačan odgovor. Jedino što znam jeste da pokušavam da prihvatim svoju kulturu i da je nosim sa sobom gde god bila. Možda će mi upravo publika na Dori pomoći da zajedno pronađemo taj odgovor.

Ako pobediš i odeš u Beč, šta bi volela da evropska publika prvo zapamti, pesmu, nastup ili poruku?

– Teško mi je da izaberem samo jedno. Volela bih da ljudi osete celinu, energiju, vajb, moj karakter. Ako bih morala da izdvojim, rekla bih poruku, ali to uvek zavisi od osobe. Svako nosi nešto drugo iz iste pesme.

Zanimljivo je da jedna od najglasnijih podrški dolazi upravo iz Srbije. Kako doživljavaš regionalnu publiku i da li osećaš da se ovde tvoja poruka posebno „prima“?

– Moja najvernija publika je oduvek bila u Srbiji. Mislim da je moja karijera na neki način i počela tamo. Zato mi je posebno drago što publika nije opterećena time odakle si, već reaguje iskreno i lojalno. U Srbiji se uvek osećam vrlo domaće.

Fanovi Evrovizije, ali i javnost u Srbiji, znaju te i zbog skečeva sa Konstraktom. Kako ste se vas dve spojile i da li vas je inicijalno povezala umetnost ili energija?

– Upoznale smo se vrlo spontano. Pratila sam njen rad i ono što stvara. Mislim da nas povezuje sličan pogled na scenu, ali i činjenica da smo dve različite generacije koje ne pripadaju klasičnoj komercijali. Takvih umetnica nema mnogo i zato Konstraktu doživljavam potpuno drugačije možda čak i bliže i ličnije nego mnoge druge.

Sa kim bi volela da sarađuješ, snimiš duet ili nastupaš na koncertu – jednu osobu iz regiona i jednu sa svetske scene?

– Iz regiona bih volela saradnju s Konstraktom, Coby-jem ili Rastom. Sa svetske scene Little Big ili Gims.

Koliko ti je važno da publika „razume priču“, a koliko ti je u redu da svako u pesmi pronađe nešto svoje?

– Veoma mi je važno da ljudi imaju slobodu interpretacije. Muzika je lična stvar i svako je doživljava drugačije. Poenta mog stvaranja jeste da inspirišem ljude da u mojim pričama pronađu nešto svoje.

Ako bi morala da biraš, da li si pre rediteljka koja se služi muzikom ili muzičarka koja razmišlja filmski?

– Muzičarka koja razmišlja filmski. Ali volela bih jednog dana da napravim i film. Mislim da imam dovoljno vizije i kreativnosti za oba sveta.

Koliko si puta do sada u glavi „pobedila Doru“, a koliko puta izgubila?

– Nikada se time ne bavim u glavi. Fokusirana sam samo na to da dam najbolje od sebe i baš me raduje da vidim reakciju publike.

Ako bi morala da opišeš svoj muzički stil u samo tri reči, koje bi to bile?

– Razigran. Intiman. Nekonvencionalan.

Da li misliš da je generacija Z prva koja zaista ne razmišlja u nacionalnim okvirima kada je pop kultura u pitanju?

– Mislim da jeste. I baš mi je drago zbog toga. Iako su stvari često haotične, pokušavamo da izađemo iz starih kalupa razmišljanja. To nema veze samo s nacionalnošću, već i s identitetom, slobodom i načinom izražavanja. Drago mi je što sam deo te generacije.