Povodom izložbe “Imagine Dignity”u MPU, Slobodan Jović : Želeo bih da se vratimo čoveku kao fokusu našeg rada

U prizemlju, izložba Coral Reef: Regenerative Design poziva posetioce da “istraže održiva i regenerativna dizajnerska rešenja inspirisana prirodom”, dok izložba na prvom spratu “100 Ideas for the Western Balkans: Belgrade Underground” konstruiše “arhivu i instrumentarijum inovativnih ideja, kako praktičnih tako i metaforičnih, uz učešće globalnih stručnjaka, arhitekata i urbanista nove generacije”.

O ovim programima govori Slobodan Jović ko-kustos i koordinator MPU.

Izložbu „ Coral Reef: Regenerative Design” pripremali ste sa kustosima Lotte Kristoferitsch i Haraldom Gruendlom kao ko-kustos i koordinator iz MPU. Budući da je ova izložba prethodno bila postavljena u regionu i proizašla je iz drugih projekata, na koji način ste se “uklopili” i kako teče rad sa kustosima na postavci ove konkretne izložbe?

– Raditi sa profesionalcima i ljudima koji su posvećeni svom radu je uvek lako. Njihovo iskustvo rada u regionu je svakako značajno i dodatno olakšava ceo proces, a moja uloga je bila da njihove projekte uokvirim adekvatno u lokalni kontekst pružajući im uvid u mogućnosti i specifičnosti izlaganja u Muzeju primenjene umetnosti (MPU).

Srbija je zemlja koja u svojom prirodnom ekosistemu nema koralne grebene, pa se ova tema na prvi pogled čini udaljenom i možda nedovoljno poznatom ovdašnjoj publici. Koliko i na koji način će sama izložba uspeti da pojasni razmere globalnog problema odumiranja koralnih grebena, odnosno teme poput regenerativnog dizajna?
Možda baš zato bude i još interesantnija. Svakako tema regenerativnog dizajna jeste nešto što globalno privlači pažnju. Ona na jedan sofisticiran način spaja umetnost i nauku, pružajući uvide u nove potencijale i inspiracije za široku lepezu dizajna, a sve to na način da pokušamo da učimo od prirode i delamo u skladu s njom.

U odnosu na izložbu „ Coral Reef: Regenerative Design”, više iskustva i mogućih korisnih sugestija se nameće u govoru o izložbi „100 Ideas for the Western Balkans: Belgrade Underground”. Šta će posetioci moći da vide na ovoj izložbi i kako je koncipirana sama postavka u prostoru?

– Na izložbi “100 Ideas for the Western Balkans: Belgrade Underground” posetioci će bukvalno da prošetaju kroz jednu veliku arhivu prostornih ideja, koje se bave različitim arhitektonskim temama na različitim prostorima u svetu. S druge strane, svi ti projekti, iako raznovrsni, pokazuju da su inovativna rešenja nekad veoma univerzalna i mogu biti korišćena u različitim kontekstima jednako uspešno. Ova izložba, bolje reći projekat, u svojoj srži podrazumeva „razmenu“. Razmenu energije, ideja i misli, što samo po sebi već stvara jednu veliku vrednost.

S obzirom na to da je u fokusu Zapadni Balkan, te da je začetak ideje za izložbu bila „Olimpijada arhitekture Sarajeva” – gde i kako vidite “urbani imaginarijum Beograda” u odnosu na prestonice u regionu?

Kao i do sada u istoriji, na svim mestima u regionu i svetu, inovativni urbani imaginarijum je u glavama mladih arhitekata, koji sada posmatraju i razmišljaju na koji način bi oni promenili ovaj prostor, čekajući svoju priliku da preuzmu odgovornost, koja je sad u rukama nekih drugih generacija. Zato mi je izuzetno drago da ćemo u sklopu beogradskog izdanja ove izložbe videti desetak radova naših mladih koleginica i kolega, čiji će radovi nastaviti svoj put zajedno sa ovom izložbom.

Kada govorimo o terminima poput “urbane laboratorije”, teško je zanemariti ponekad i haotičan razvoj Beograda, naročito od devedesetih do danas. Da li razvoj Beograda ima svoj jasan fokus i u kom smeru bi on mogao/trebalo da se razvija, u kontekstu tema koje pokreće izložba?

– Lepota i usud arhitekture je što ona uvek ostavlja tragove u prostoru. Ponekad ne moramo biti previše stručni da bismo videli stvari. Dovoljno se prošetati i pažljivo sagledati prostor oko sebe. Svako može da vidi šta je fokus razvoja. Ja bih rekao da je trenutno u fokusu razvoja grada profit, a želeo bih da se vratimo onome čime se bavi 100% izloženih radova – čoveku kao fokusu našeg rada i našeg razmišljanja o prostoru.