Foto Radmila RadosavljevićMoramo biti svesni na kakvim se žrtvama izgrađuje nova Srbija – to su šesnaest nevinih žrtava u Novom Sadu, i svaka rana, svaki plik, svaki žulj, svako iščašenje kolena, svaki bol u svakoj tetivi svakog našeg studenta, i svaki udarac pendrekom i kolima, svako hapšenje i vređanje koje su doživeli i još doživljavaju – izjavila je za Danas Katarina Jovanović.
Operska pevačica i profesorka na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, koja je u ovih godinu dana neumorna u podršci studentima, i na svim drugim protestima na kojima se brane sloboda i pravda, u subotu je prisustvovala i komemoraciji u Novom Sadu.
Obeležavanje tužne godišnjice od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici započelo je stihovima iz drame „Hasanaginica“ Ljubomira Simovića koje je govorio glumac Tihomir Stanić, a među više od stotinu hiljada ljudi iz cele Srbije koji su prisustvovali ovom događaju (prema evidenciji Arhiva javnih skupova to je bio najveći skup ikada održan u ovom gradu), bili su brojni umetnici i kulturni radnici.
– Svi smo plakali, i to iz „kombinacije“ dve stvari – iz osećaja strašne tuge, zato što je na taj način izgubljeno šesnaest života – teškim zločinom, korupcijom i kriminalom vlasti. To se ubistvo ne bi dogodilo da se radillo po zakonu, i to je moja prva emocija.
Druga emocija i plakanje je zbog toga što osećam veliki kapacitet u svima nama koji podržavamo studente.
Mnogo mi je teško što je moralo da pogine šesnaestoro ljudi da bismo se osvestili i shvatili dubinu mraka u koji nas je survala ova vlast. Strašno je što na senima ovih ljudi mi gradimo svoj novi izlazak iz neke političke hibernacije, iz jedne kriminalne autokratije, iz idiotizacije ceolkupnog društva i prihvatanja svega toga – objašnjava Jovanović.
– To jako moramo imati na umu, naša nova Srbija koju stvaramo mora biti svesna na kakvim žrtvama je izgrađena. To je šesnaest nevinih žrtava, ali i svaka rana, svaki plik, svaki žulj, svako iščašenje kolena, svaki bol u svakoj tetivi svakog našeg studenta, i svaki pendrek, udaranje kolima i hapšenja koja su doživeli i još doživljavaju – navodi Jovanović.
Ali, kako ističe Katarina Jovanović, to nije borba koja je samo politička.
– Ovo je borba za pravo na život, jer je nama to pravo, kako je istakla Anketna komisija koja je istražila slučaj novosadske Železničke stanice, ugroženo, i to od naše države, od režima koji je vodi. U novoj Srbiji koju moramo da izgradimo, ne smemo da zaboravimo ove žrtve, ne smemo ih olako shvatiti, one moraju zauvek da ostanu upamćene.
Mislim da je ova energija, ovaj trenutak okupljanja, svijanja jednih pored drugih i plakanja svom bližnjem na ramenu, jako važan trenutak katarze. Mnogo je ljudi došlo u Novi Sad, i drago mi je što je vlast toliko obezglavljena i što je od njega u subotu napravila milionski grad. Sada smo zadali jedan zadatak, ne samo režimo, nego i sebi samima. Ova energija ne sme utihnuti, moramo dalje zajedno i solidarno do promene režima – objašnjava Jovanović.
Ona podseća i da je neko od studenata još pre godinu dana, na početku protesta, rekao da je strah promenio stranu.
– Ovo ukidanje prevoza do Novog Sada, užasne manipulacije isključivanja vode i struje, samo su dokaz mržnje režima prema sopstvenom narodu. Zamislite koliko se oni boje ovog skupa, i koliko se boje studeneta kada sve ovo rade. Dakle, nema nazad.
Promenjene su nam glave, osvežene su nam duše, isprano je ono blato koje nam se upeklo godinama ćutanja i nečinjenja, godinama proglašavanja političkog delovanja pojedinca za najteži zločin. A u stvari, sve što radimo u životu, i sve dobro što postignemo jeste politički čin. Kao i ono loše, što moramo sprečiti.
Vidim u svim generacijama, posebno među mojim studentima i studentima drugih fakuteta, taj kapacitet, i to mi je mnogo drago – oni neće odustati, i mi imamo ogromnu obavezu da budemo sa njima i da ne odustanemo.
Kako ističe operska diva koja ima evropske nagrade i ugled, i koja je u jednoj sezoni kao direktorka Opere NP ostvarila značajan uspeh, nadstrešnica je pala na sve nas, i pala je i na kuturu.
– Volim da se šalim u svojoj nemoći i trenucima kad me obuzme očaj, pa kažem: dobro je, znači zatvorili su Narodno pozorište da bi ga stavili u Narodnu skupštinu, i režirali onaj komad sa „pucanjem, plakanjem i pevanjem“, ali im je loš uredak, nisu se još navežbali, i valjda će to sad da nadoknade – kaže Jovanović.
– Užasna je ova situacija u kulturi, ne znam odakle bih počela – imamo međunarodnu Tribinu kompozitora koja nije finansirana, jer Ministarstvo kulture to ne zanima, imamo već drugu godinu kako Ministarstvo kulture ne objavljuje svoje konkurse, imamo strašne dodele novca politički „podobnima“, imamo pedeset odsto ukidanja finansiranja Bitefa, imamo nula dinara za Sterijino pozorje, imamo zabranu dolaska svetski priznatog reditelja MIla Raua, što je prosto neverovatno, i svašta još imamo strašnog.
Ali, ne možemo da kažemo da nemamo sopstvenu odgovornost u svemu ovome, to moramo da shvatimo sebe radi. Ne smemo više da ćutimo ni na šta, jer nam ćutanje otkine glavu. Moramo, dakle, da sklonimo tu strašnu nadstrešnicu nad našim životima i nad kulturom – objašnjava Jovanović.
– Moramo stalno biti u pobuni i u protestima, kao što to poslednjih meseci rade umetnici u Narodnom pozorištu. I u svim beogradskim i ostalim pozorištima u zemlji, tako što kažu Narodno je narodno. Kultura pripada nama, svuda je oko nas i moramo da se borimo za nju, Jer, život u nekulturi je onaj koji nam nameće ovaj režim, i mi imamo obavezu da proglasimo da želimo da živimo isključivo u kulturi – ističe Katarina Jovanović.
Komemorativnom skupu u Novom Sadu prisustvovali su i Vida Ognjenović, Vesna Popović, Ivan Medenica, Slobodan Tišma, Gojko Božović, Nela Mihailović, Božidar Đurović, Ksenija Radulović, Nada Šargin, Lena Bogdanović, Aleksandra Janković, Jelena Đokić, Anđelika Simić, Nenad Hadži Maričić, Vanja Milačić, Petar Janjatović.
Ispred Železničke stanice su bili i Aleksandar Milosavljević, Vanja Nenadić, Stevan Piale, Branka Pujić, Andrija Milošević, Borka Tomović, Anđela Jovanović, Andrijana Oloverić, Boško Obradović…, a kao i mnogo puta, nije izostao i psiholog i profesor Žarko Trebješanin, novinar i publicista Dušan Bogdanović, i druge javne ličnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
