Veoma vredna bazilika iz ranohrišćanskog perioda koja je otkrivena na trasi Koridora 10, koja se nalazi na na lokalitetu Kladenčište u selu Špaj na teritoriji opštine Bela Palanka, sigurno će biti sačuvana, ali najverovatnije izmeštena na drugu lokaciju, saopštila je direktorka niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Elena Vasić Petrović.
Vasić Petrović je kazala novinarima da su „sve strane zainteresovane da se ovaj problem reši na obostrano zadovoljstvo“. Ona je precizirala da je u razgovorima sa predstavnicima Koridora Srbije i ostalih institucija dogovoreno da se „nađe rešenje za očuvanje bazilike“. Dodala je da će nadležni u niškom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji je inače teritorijalno nadležan, vrlo brzo odlučiti da li će ovaj arheološki lokalitet biti izmešten na „pogodniju“ lokaciju ili će biti konzerviran i izložen na licu mesta („in situ“).
– Varijanta izmeštanja trase samog puta ugrozila bi ostatak arheološkog lokaliteta tako da bismo ušli u rizik da se još više zakomplikuje situacija oko prezentacije i očuvanja objekata. U svakom slučaju, treba obezbediti sredstva za bilo koju varijantu za koju se odlučimo, a to će najverovatnije biti izmeštanje, i naći nekoga ko će uspeti da što efikasnije i kvalitetnije uradi taj posao, jer on nije nimalo lak – rekla je Vasić Petrović za Tanjug.
Međutim, stručna Komisija, imenovana od strane Zavoda, na čijem čelu je Vasić Petrović, početkom ovog meseca zvanično je predložila potpuno drugačije rešenje – izmeštanje dela trase auto-puta koji ugrožava baziliku. Komisija je predložila i nastavak arheoloških iskopavanja kojim bi se potpuno istražio lokalitet ugrožen auto-putem, kao i konzerviranje, delimično restauriranje i prezentovanje arhitektonskih ostataka kroz formiranje „manjeg arheološkog parka uz odmorište pored auto- puta sa adekvatnim pratećim objektima“.
– Po svojim odlikama, ova ranohrišćanska crkva se izdvaja u ovom regionu. Posebno svetlo na taj lokalitet baca činjenica da se on nalazi u blizini Bele Palanke, nekadašnje Remesijane, u kojoj je tokom četvrtog i početkom petog veka stolovao čuveni episkop u hrišćanskoj ekumeni Niketa, inače misionar Tračana. U pisanim izvorima pominje se njegovo preobraćanje nevernika u monahe, što nalaže oprez prilikom tumačenja crkvenih građevinskih ostataka na ovom lokalitetu koji je njegova pretpostavljena dijeceza – navodi se u zaključku stručne Komisije Zavoda, koji je prosleđen Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Ministarstvu kulture i Koridorima Srbije.
Stručnjaci dodaju da je crkva prostrana i kvalitetno zidana, kao i da je posedovala nekropolu i krstionicu, imala oslikane zidove i bila opremljena adekvatnim crkvenim mobilijarom. Posedovala je i prateće objekte. Oni pretpostavljaju da kompletna građevina datira između četvrtog i šestog veka. Moguće je da je kompleks upotrebljavan i u ranom srednjem veku, o čemu govore nalazi slovenske keramike.
Komisija iz Niša i Beograda
U Stručnoj komisiji koja je predložila izmeštanje dela auto-puta zbog bazilike su profesor Mihajlo Milinković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Čedomir Vasić sa Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu i Aleksandar Aleksić iz niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Oni su pre donošenja zaključka obišli „sporni“ lokalitet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
