Legendarni kompozitor mogao bi da radi novu himnu Saudijske Arabije

Saudijska Arabija trenutno je u pregovorima s Hansom Cimerom u vezi sa preradom njihove himne, a čuveni kompozitor trebalo bi da učestvuje i u stvaranju mjuzikla „Arabia“ i drugim kulturnim projektima u toj zemlji, piše Večernji.hr.

Saudijska Arabija nastavlja svoj put modernizacije angažmanom legendarnog filmskog kompozitora Hansa Cimera za stvaranje nove verzije svoje nacionalne himne.

Ovaj neočekivani potez deo je šire inicijative kraljevstva da transformiše svoj imidž na globalnoj sceni.

Turki Alalšik, predsednik „upravnog organa za zabavu“ Saudijske Arabije, objavio je vest o saradnji s dvostrukim oskarovcem na društvenim mrežama.

Cimer, dvostruki oskarovac poznat po kultnim melodijama iz filmova poput „Kralja lavova“, „Gladijatora“, „Dine“ i „Mračnog viteza“, rekao je Alalshikh, iskazao je interes za njihovu ponudu te se nadaju da će uskoro postići i konačan dogovor.

Trenutna verzija himne „Aash-Al-Malik“ (Živeo kralj), koja datira iz 1947. godine i koju je komponovao egipatski muzičar Abdul Rahman Al-Katib, napisana je u tradicionalnom „arapskom fanfare“ stilu.

Nova interpretacija pod Cimerovim vođstvom mogla bi spojiti tradicionalne elemente s modernim orkestralnim pristupom, kakav je uostalom i obeležio njegove holivudske uspehe.

Cimer je izrazio entuzijazam prema projektu i želju da lično istraži bogatu saudijsku kulturnu baštinu, a osim modernizacije himne, angažovan je i u stvaranju mjuzikla pod nazivom „Arabia“.

Takođe je planirana organizacija velikog koncerta u Rijadu, a u planu je i potencijalna saradnja na saundtreku za istorijski film „Bitka kod Jarmuka“.

Saradnja sa Cimerom predstavlja samo jedan segment opsežnog programa modernizacije Saudijske Arabije, poznatog kao Vizija 2030.

Kraljevstvo je poslednjih godina omogućilo ženama vožnju automobila, širom zemlje otvoreni su bioskopi, razvija se turistički sektor za ne-muslimanske posetioce, a pokrenut je i megaprojekt Neom, futuristički grad vredan više od 500 milijardi evra.

Uprkos ambicioznim planovima modernizacije, aktivisti za ljudska prava upozoravaju da ovi projekti služe kao paravan za kontinuirano ograničavanje građanskih sloboda.

Ističu probleme poput ograničenih prava žena, kontrole slobode govora i visoke stope izvršenja smrtnih kazni.