Ako je opljačkan Luvr – koliko su bezbedni naši muzeji

U Srbiji se o ovoj temi govori najčešće tek kada se desi incident, a takvih je bilo i u Narodnom muzeju Srbije, Muzeju Jugoslavije i Muzeju primenjene umetnosti.

Istoričar umetnosti Saša Janjić kaže za Danas da najveću vrednost u domaćim muzejima čini nacionalno blago — od arheoloških nalaza do remek-dela svetskih umetnika.

– U Narodnom muzeju najvredniji su arheološki nalazi zlata, prstenje, predmeti dinastije Nemanjića i, naravno, Miroslavljevo jevanđelje. U zbirci inostrane umetnosti nalaze se slike Van Goga, Pikasa, Matisa i Šagala – navodi Janjić.

Vredna dela čuva i Muzej savremene umetnosti, dok se u drugim muzejima nalaze predmeti poput krune Karađorđevića i nakita Obrenovića.

Što se tiče bezbednosti, Janjić veruje da su muzeji danas znatno bolje obezbeđeni.

– Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti su skoro rekonstruisani i verujem da je u tom procesu urađeno mnogo na zaštiti eksponata. Ipak, ni najveći svetski muzeji nisu potpuno bezbedni, što pokazuje i slučaj Luvra. Uvek treba biti na oprezu – ističe on.

Janjić podseća da su se ranije krađe uglavnom dešavale zbog ljudskog nemara, a ne zbog organizovanih akcija.

– Neko jednostavno uđe, uzme predmet i nestane. Takvi slučajevi su zabeleženi pre četrdesetak godina. Svaki vredan eksponat privlači pažnju i zahteva dodatnu zaštitu – zaključuje on.

Istoričar umetnosti Zoran Erić i nekadašnji šef odeljenja umetničkih zbirki u Muzeju savremene umetnostiu Beogradu, sada naučni saradnik u Institutu za filozofiju na pitanje Danasa uzvraća pitanjem.

– Pre svega, postavio bih pitanje da li se radi o simboličkoj ili materijalnoj vrednosti? Neka umetnička dela i artefakti koji se čuvaju u muzejima u Srbiji su “neprocenjive” vrednosti kao deo nacionalne ali i šire svetske kulturne baštine. Istakao bih recimo Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka koje se čuva u Narodnom muzeju. Možda je, iz više razloga, najvredniji upravo jedan od listova tog najstarijeg sačuvanog i ilustrovanog ćiriičnog rukopisa koji nedostaje, a čuva se u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu – ukazuje Erić.

Što se tiče umetnosti 20 veka, Erić izdvaja slike Pita Mondrijana i Pabla Pikasa, koje smatra najvrednijim delima zbirke strane umetnosti Narodnog muzeja, a u bezbednost naših muzeja nije siguran

– Nedavna pljačka u jednom od najbezbednijih muzeja na svetu, Luvru u Parizu, govori da nijedan muzej nije dovoljno bezbedan. To važi i za muzeje u Srbiji gde ne postoje najsofistiriciraniji sistemi obezbeđenja, ali ni dovoljno zaposlenih radnika koji bi trebalo da čuvaju dela u muzejima – zaključuje Zoran Erić.