Krasne ružne reči

Psovke, opscene uzrečice, izreke, vicevi za inspiraciju imaju ljudsko telo, prvenstveno polne organe i tabuizirane radnje koje su s njim u vezi. To je onaj segment koji je prohibitivnim normama, prema Danku Šipki, zabranjen, društveno neprihvatljiv i prema kome se razvija osećaj stida. Zanimljivo je da opscenost nestaje kad se u tom smislu govori o životinjama (D. Šipka daje primer jebati se: pariti se, pod uslovom da se ovo drugo zaista odnosi na životinje).

Prohibitivne norme i osećaj stida glavni su razlog što opsceni leksički sloj nije podrobnije istražen u lingvistici i što nije zastupljen u rečnicima u onoj meri u kojoj zaista postoji. Dosad su se ovim jezičkim materijalom bavili Nedeljko Bogdanović, Svenka Savić i Veronika Mitro, Stana Ristić i Danko Šipka, čiji je „Rečnik opscenih reči i izraza“ možda i najpoznatiji. Ovaj rečnik broji oko 3.000 odrednica, među kojima su najzastupljeniji narodni izrazi za muški i ženski polni organ, sa mnogobrojnim njihovim izvedenicama (pizdarija, pizdara, pizdeti…), najčešći glagol je jebati, takođe velikog tvorbenog potencijala, a mnogo je i eufemizama i reči koje su opscene tek u određenim kontekstima. Tako sveznalica ima i značenje žene koja masturbira različitim predmetima, muštikla, cigara, crnac, Visimir – penis, Ljuštimir je onanista, visibaba je impotentni muškarac, ali i obešena dojka, picopevac – nezreo i neozbiljan muškarac, nabiguz – besposličar, koji živi o tuđem trošku, a vatrogasac je ljubavnik starijih žena. Tu su i psovke i uzrečice Ajd u krasni Kragujevac, Zanesi mi malo, Za koji smo krasni mi ovde, i stotine drugih, još opscenijih, ali i poslovice i izreke: Ne može biti duša u raju, a guzica na svadbi, Što kuma donijela u torbici to odnijela u guzici, Kome je suđeno da bude jeban gaće mu same padaju.