KRATKIREZOVI

Ekspert Evropske komore za umetnička dela Gij Šansorel ponovo je od 6. aprila gost Centra lepih umetnosti Guarnerius u Beogradu, gde je do 9. aprla priredio i izložbu italijanskih i franscuskih violina iz svoje kolekcije, a posetioci će biti u prilici da vide i 35 fotografija koje prikazuju proces izrade violina. Kao i dosad, Šansorel će tokom svog trećeg boravka u Beogradu, vršiti procenu, ekspertizu i konsultacije sa svim zainteresovanim vlasnicima žičanih instrumenata. Šansorel je jedan od najeminentnijih evropskih eksperata u domenu žičanih instrumenata i graditelja instrumenata. Osim što je angažovan u Evropskoj komori za umetnička dela, radi i kao ekspert pri eminentnoj aukcijskoj kući Hotel des Ventes de Drouot u Parizu i Credit Municipal de Paris, a član je i Asocijacije graditelja violina i gudala za razvoj izrade instrumenata ALADAFI. Njegova poseta Beogradu organizovana je povodom niza obraćanja vlasnika žičanih instrumenata Guarneriusu i maestru Kolundžiji sa molbom za procenu instrumenta ili za savet u vezi sa starim instrumentima. Prema navodima Guarneriusa, prilikom dosadašnjih poseta Šansorela potvrdilo se da veliki broj Beograđana ima žičane instrumente za koje ne znaju poreklo, kvalitet i njihovu pravu muzičku vrednost. Namera Centra lepih umetnosti Guarnerius je da omogući svim zainteresovanim muzičarima, institucijama, kolekcionarima i pojedincima koji poseduju žičane instrumente da na kompetentan i kvalitetan način rešavaju probleme sa svojim instrumentom, bilo da se radi o izdavanju sertifikata, popravci, nabavci delova, restauraciji ili ekspertizi instrumenta.
Ciklus posvećen ilustracijama u Srbiji od druge polovine 19. veka do kraja 20. veka biće završen 10. aprila u Kolarčevoj zadužbini predavanjem istoričarke umetnosti Dragice Jovanović o dečjem časopisu Poletarac Duška Radovića. Prema navodima Dragice Jovanović, dečji časopis Poletarac (Beograd, 1973-75), koji je pokrenuo i uređivao pisac Duško Radović, primer je vrhunskog dizajna dečjeg časopisa, do danas neprevaziđenog u Srbiji. Radović je u tom projektu okupio vrhunski tim ilustratora, a presudan lik Poletarcu dao je Dušan Petričić, ilustrator i karikaturista koji sada živi i radi u Kanadi. Mnogi poznati slikari učestvovali su u Radovićevom kreiranju dečjeg časopisa, poput Miodraga Miće Popovića i Ljubice Cuce Sokić. U okviru tog ciklusa, započetog 20. marta, Dragica Jovanović održala je i predavanja o Srbiji posle Gutenberga, ilustraciji posle Drugog svetskog rata i 70-ih i 80-ih godina, a posebno se osvrnula na značajne srpske ilustratore prve polovine 20. veka (Jovan Jovanović Zmaj, Uroš Predić, Ljubomir Ivanović, Brana Cvetković, Ivan Lučev, Mladen Josić, Vasa Pomorišac). Takođe, istakla je i značaj Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu za razvoj grafičkog dizajna u drugoj polovini 20. veka (profesori Mihailo Petrov, Dragoslav Stojanović Sip, Milos Ćirić, Bogdan Kršić).
Prvi razgovor u ciklusu „Pisac i postkomunizam“, koji je svojevremeno odložen zbog odsustva urednika, održan je 5. aprila u beogradskom Domu omladine. Ciklus će biti, inače, realizovan tokom aprila ove godine. U prvom razgovoru učestvovali su Nenad Daković, Mihajilo Mihajilov i Svetislav Basara. Otvarajući ciklus, Nenad Daković rekao je da je reč o prvim javnim razgovori o položaju pisca u postkomunizmu, koji treba da omoguće sintetički uvid u našu kulturnu situaciju u vreme postkomunizma ili tranzicije. Pisac je, rekao je Daković, intelektualac koji piše i njegov položaj baca određeno svetlo na situaciju u društvu u celini. U odnosu na komunizam, položaj pisca se promenio. Pisac je osiromašio, više se ne može živeti od pisanja, ali je opao i njegov društveni ugled. U postkomunizmu višak stvari prati i haos u značenjima, rekao je još Daković. Mihajilo Mihajilov naglasio je da je književnost politika i da su pisci izgubili na političkom značaju posle komunizma, što je globalna tendencija. U Americi, recimo, prema jednom istraživanju, naglasio je Mihajilov, samo osam autora može da živi od pisanja. Disidentska literatura imala je veliku političku ulogu u komunizmu, ali je u postkomunizmu nemoguće biti disident, rekao je Mihajilov. Svetislav Basara dodaje da ovde još uvek vlada urođeni orijentalizam i da je komunistička matrica ostala nepromenjena, tako da ovde još uvek nemamo postkomunizam. Još uvek postoji uticaj nekadašnjih „disidenata sa Dedinja“, poput Dobrice Ćosića ili Matije Bećkovića. Zato nije tačno da kod nas pisci nemaju politički uticaj. Komunizam je samo zamenjen nacionalizmom. Ciklus se nastavlja 12. aprila, kada govore Bogdan A. Popović, Filip David, Mihailo Pantić i Nenad Daković, a završava 19. aprila, kada govore Vida Ognjenović, Rade Kuzmanović, Nenad Prokić i Nenad Daković.
Na tradicionalnom Uskršnjem sajmu knjiga u Domu sindikata u Beogradu, koje organizuje beogradsko izdavačko preduzeće Pergament, ove godine svoja stara i nova izdanja predstavlja 37 domaćih izdavača. Na sajmu, koji je otvoren 5. a traje do 28. aprila, svoja izdanja izlažu Narodna knjiga, Paideia, Kreativni centar, Laguna, Mali princ, Evro-Đunti, Beli put, Globosino Aleksandrija, English Book, Mono & Manjana i drugi izdavači. Radno vreme sajma je od 10 do 20 sati, a cene knjiga su niže od 15 do 50 odsto. Na štandu Evro-Đuntija posetioci, pored ostalog, mogu da kupe neki od devet naslova iz novopokrenute edicije svetskih bestselera, a poslednji u nizu je novi roman Suzan Tamaro „Slušaj moj glas“, nastavak popularnog romana „Idi kuda te srce vodi“, rekao je Beti direktor te izdavačke kuće Novica Antić. Prema njegovim rečima, Evro-Đunti planira da do kraja godine objavi ukupno 52 naslova u toj biblioteci, svake nedelje po jedan. Laguna na svom štandu prodaje najnoviji roman svetske autorke bestselera Trejsi Ševalije „Plameni sjaj“, u čijem je središtu sudbina engleskog pesnika i revolucionara Vilijema Blejka, a koji je u prevodu na srpski jezik objavljen pre desetak dana. Prema rečima izdavača, među popularnijim naslovima Lagune je i roman mađarskog pisca Mikloša Vamoša „Knjiga očeva“. Na štandu Paideje, pored desetak naslova iz edicije „Džepna knjiga“, među kojima su dela Joneska, Borhesa, Gazdanova, Ulicke, Ničea, Solženjicina, mogu se nabaviti i romani Paula Koelja, zatim knjiga „Sto slavnih žena“, roman „Subota“ Ijana Makjuana i drugi. Izdavačka kuća Mono & Manjana nudi posetiocima sajma upravo objavljenu ilustrovanu enciklopediju „Antička Grčka“ Martina Mengija. Podeljena u 14 tematskih poglavlja, knjiga čija je sajamska cena 2.400 dinara predstavlja različite oblike vojnog i društvenog uređenja i najznačajnije tekovine kulturnog života antičke Grčke, njene umetnosti, književnosti, pozorišta, filozofije, retorike… Među novim izdanjima Mono-Manjane su i biografija Boba Marlija, kao i romani „Tumačenje ubistva“ Džeda Rubenfelda, „Profesorka engleskog“ Lilija Kinga i „Mape za izgubljene ljubavnike“ Nadima Aslama.