KRATKIREZOVI

Gran pri za najbolji film oba takmičarska programa (domaćeg i međunarodnog) 54. beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, dobila je Alina Rudnicka iz Rusije, za dokumentarni film „Civlini status“. O ovoj i ostalim nagradama odlučivao je žiri koji su činili Karpo Aćimović Godina – predsednik, Elena Hristodulidu, Milena Marković, Sajoko Kinošita i Nenad Dukić. Nagrada podrazumeva statuetu Festivala i novčani iznos od 3.000 evra. Četiri diplome festivala za pojedinačni autorski doprinos u filmovima domaćeg takmičarskog programa dobili su: za najbolji snimateljski rad Dragan Vidović za film „Ko čuva čuvare“, za najbolji animatorski rad Igor Ćorić za film „Ostaci“, za najbolju montažu Marija Jaćimović za film „Ko čuva čuvare“, za najbolju muziku Bojan Filipović za film „Građanin“. Zlatnu medalju Beograd i novčani iznos od 1.000 evra proizvođaču filmova za najbolju produkciju grupe filmova dobio je Film i ton. Zlatne medalje Beograd i novčani iznos od po 1.000 evra za najbolje filmove po kategorijama domaćeg takmičarskog programa dobili su – za najbolji dokumentarni film Zoran Đudurović za film „Gera“, za najbolji animirani film Katarina O’Hearn za „Nastup“, za najbolji kratki igrani film Nikola Ležajić za film „Bokser ide u raj“, za najbolji eksperimentalni film Ljubodrag Starovlah za „Avanture zrna prašine“. Za najbolji dokumentarni film međunarodnog takmičarskog programa, Zlatnu medalju Beograd i 1.000 evra dobio je Tieri Paladino iz Poljske za film „Na vikendici“, a za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa u kategorijama kratkog igranog, animiranog ili eksperimentalnog filma, Simon Bogojević Narath iz Hrvatske za film „Levijatan“. Zlatnu plaketu Beograd i novačani iznos od 2.000 evra za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa dobio je Samer Najari iz Kanade za kratki igrani film „Pre nego što vetar dune“, a za najbolji film domaćeg takmičarskog programa takođe kratki igrani film Ivana Bukvića „Pasulj“.
– nagradu FIPRESCI Srbije u domaćoj konkurenciji dobila je Ljiljana Prvulović za film „Intra muros – Jedna obična priča“, a u međunarodnoj Alina Rudnitskaja za „Civilni status“. Nagradu Ogranka FIPRESCI ASRBIJE dobila su ravnopravno dva autora – Vlada Petrić za film „Simfonija ruku“ i Katarina O’Hearn za „Nastup“. Nagrada „Jovan Aćin“ Udruženja filmskih umetnika Srbije pripala je Goranu Musiću za film „Srbijo, Je T’aime“. Nagradu ASIFA (Međunarodne asocijacije filmskih animatora) Srbije dobila je Mirela Srebrić za film „Sonata za macu“. Nagrada „Vlada Bunjac“ Udruženja filmskih novinara i kritičara dodeljena je filmu „Sveti ratnici“ Marijane Jarovskaje.
Madridski ombudsman za zaštitu dece pokrenuo je inicijativu kod Parlamenta da se uvede zakon koji bi ograničio rad dece na filmu, televiziji i pozorištu, čime bi se ona zaštitila od eksploatacije. To bi značilo najviše pet radnih sati dnevno, zabranu rada između 20 i 8 sati ujutro, kao i specifikovanje poslova koje oni mogu da rade. Trenutno neka deca provode mnogo vremena na snimanju, ili na probama, propuštaju da se obrazuju, a neki imaju i psihičke posledice od toga što su postali slavni, a nisu umeli da se izbore sa time. Trenutno su deca-glumci u Španiji zaštićena samo kroz kolektivne ugovore „Deca treba da budu deca – da se igraju i idu u školu. Ona nemaju zrelost da se izbore sa određenim frustracijama kao što je imaju odrasli – na primer, zašto je danas u Vogu, a sutra nije“, rekla je Karmen Gonzales, pomoćnik ombudsmana za zaštitu dece u Madridu. U poslednjoj deceniji potražnja za glumcima mlađim od 16 godina se drastično povećala – samo je prošle godine izdato oko 2.000 dozvola u poređenju sa 40 koliko ih je bilo 1993.
Čuvena berlinska Nacionalna opere biće podvrgnuta trogodišnjem renoviranju, koje će početi 2010. godine. Zgrada iz 18. veka, na Unter den Linden bulevaru, počeće da se popravlja od septembra 2010. Ona je (ponovo) bila otvorena 1955, nakon što je pretrpela velika oštećenja u Drugom svetskom ratu, a poslednji put je bila renovirana 1986. Poslednje upozorenje da su potrebne nove, i to velike popravke, bilo je 2002. godine, kad se hidraulični lift srušio tokom izvođenja Mocartovog „Don Đovanija“. Očekuje se da će renoviranje koštati 174 miliona dolara, a nemačke federalne vlasti, kao i grad Berlin, obezbediće po 67 miliona dolara. Ostatak novca će doći od prijatelja opere. Ponovno ujedinjenje Nemačke dovelo je do toga da se u Berlinu sada teško nalaze finansije za tri operske kuće – dve iz istočnog (Nacionalna i Komična opera) i jedna (Dojče opera) iz zapadnog dela grada.
Prvi festival romske omladine u klasičnoj muzici biće održan u subotu, 7. aprila uveče u sali Prve kragujevačke gimnazije. Ovu kulturnu manifestaciju na kojoj će učestvovati mladi romski muzičari iz Kragujevca, Kraljeva, Jagodine, Leskovca i Beograda, organizuje Udruženje Roma „Bahtalipe“, u saradnji sa kragujevačkom lokalnom samoupravom.
Album „Originalna Kiselina: 35 godina kasnije“ legendarne rok grupe iz sedamdesetih Pop Mašina, od juče se nalazi u prodaji u ograničenom i numerisanom tiražu od 999 primeraka, saopšteno je iz MCF Records. Pod revizorskom palicom jednog od osnivača grupe Roberta Nemečeka, remasterizovani snimci pesama sada su u prvobitno zamišljenom redosledu, u svom digitalnom, ali i izvornom obliku i zapakovani u originalno idejno rešenje omota Jugoslava Vlahovića (koji je bio odbačen kao previše psihodeličan od tadašnjeg izdavača albuma, PGP RTB). Album neće biti doštampavan i prodavaće se u čitavom regionu. Pop Mašinu sedamdesetih godina činili su Robert Nemeček, Zoran Božinovic i Bata Popović i „Kiselina“ je bila prva beogradska dugosvirajuća rok ploča koja se sasvim aktuelno bavila temama vezanim za acid rok i psihodelična putovanja. Kad se pojavio pre nepunih 35 godina, album je štampan u tiražu od 2.500 kopija koji su rasprodati u nepunih mesec dana. Nikad dalje nije bio doštampavan, tako da je danas jedan od traženijih kolekcionarskih primeraka. Godine 1994. pojavio se ograničeni tiraž CD „Kiselina“ u izdanju diskografske kuće ITMM, međutim taj snimak je predstavljavao zvučni prepis sa očuvanog vinilnog uzorka. MCF Records najavljuje i izdanje „Pop Mašina – Antologija (1972-1976)“, koje treba da predstavlja hronološki presek svega što je ostalo iza Pop Mašine, a pojaviće se u septembru ove godine, u ediciji Retrorok.
Poznati umetnici poreklom iz Srbije Milovan DESTIL Marković i Tanja Ostojić među dobitnicima su granta Odeljenja za kulturu grada Berlina za 2007. godinu. Među dobitnicima su i Betina Alamoda, Fric Balthaus, Matias Behtold, Ina Birsted, Pavel Braila, Anja Korsilius, Julian Gete, Stefan Holer, Noel Džabur, Mihael Kacner, Sabina Maria van der Linden, Pija Lic, Ingeborg Lokeman, Dženi Rozmajer, Asli Sungu, Senker Vardarman i Hans Vinkler. Njihovi radovi predstavljeni su na izložbi u Neuer Berliner Kunstverein (NBK), koja je otvorena do 29. aprila, a čiji je kurator Katja Albers.
Na inicijativu Kulturnog centra Zrenjanina, 4. aprila je u Inđiji potpisan protokol o saradnji, čime je počeo da se ostvaruje projekat Kulturne mreže Vojvodine. Mreža je osmišljena kao neformalna regionalna mapa srodnih asocijacija u oblasti kulture i umetnosti, a dokument su u inđijskom Kulturnom centru potpisali domovi kulture i omladine Vršaca, Kovina, Sečnja, Novog Bečeja, Inđije i Zrenjanina. Gost osnivačkog sastanka bila je Milena Dragičević Šešić, koja je održala predavanje na temu „Menadžment u kulturi u XXI veku – delovanje kroz mreže“. Protokol o razvijanju saradnje u okviru Kulturne mreže predviđa međusobnu razmenu informacija i programa, kao i učešće u zajedničkim projektima.