KRATKIREZOVI

Učesnica ovogodišnje manifestacije Kikinda Short, Kler Vigfol osvojila je nacionalnu nagradu za kratku priču BBC radija, saopštili su organizatori KS. Vigfolova je dobila 15.000 funti što predstavlja najveći iznos u svetu koji se dodeljuje za kratku priču. Ona je nagradu dobila za priču „Brojevi“, koja se odigrava na malom škotskom ostrvu gde živi glavna junakinja koja je opsednuta ciframa. Žiri je bio impresioniran „jezom sa kojom Vigfolova opisuje opustošeni svet malenog ostrva gde se još uvek govori galskim jezikom“. „Vrlo je uzbudljivo kad relativno nepoznat autor, zapravo, najmlađi u užem izboru, svojim tekstom zaseni neka vrlo poznata imena iz sveta kratke priče“, izjavila je Marta Kerni, predsednica žirija. Nacionalna nagrada radija BBC dodeljena je treći put, a razlog zbog kog je osnovana je reafirmacija kratkog žanra. O značaju nagrade i uspehu autorke najbolje govori podatak da je, na ovim prostorima dobro poznati, Hanif Kurejši pre dve godine osvojio tek treće mesto. „Ovo je potpuno neverovatno“, izjavila je Vigfolova radiju BBC. „Ovo je iznad svakog očekivanja i veoma sam počastvovana pobedom. Uopšte se nisam nadala da je tako nešto moguće“. Kler Vigfol rođena je u Londonu 1976, a rano detinjstvo provela je u Berkliju (Kalifornija). Pohađala je Faktultet lepih umetnosti i književnosti, pre no što se u dvadeset prvoj preselila u Prag, a potom nakratko u Granadu. Na postiplomskim studijama škole pisanja na univezitetu East Anglia, osvojila je nagradu Curtis Brown UEA 2001. Kler Vigfol trenutno živi u Pragu, gde predaje kreativno pisanje deci i odraslima, vodi studio za šminkanje i obuku klovnova, i radi na svojoj sledećoj knjizi. Dela su joj objavljivana u magazinima Prospect, New Writing 10, The Dublin Review, Bordercrossing Berlin i otkupljena za BBC Radio 4. Njena prva zbirka priča, „The Loudest Sound and Nothing“, objavljena je u Velikoj Britaniji septembra 2007, u izdanju kuće Faber and Faber. Nedavno se našla u širem izboru za nagradu za kratku priču Frank O’Connor za 2008. godinu.
Jedini Književni list u Srbiji koji prvenstveno objavljuje priče folklorne fantastike, odnosno, priče koje za temu imaju mitološka bića i pojave širom Srbije (vile, vampiri, veštice, naprate, magija, snovi…) Omaja, pojavio se ovih dana u svom drugom, štampanom izdanju (beogradske knjižare „Geca Kon“ i „Beopolis“, cena 150 dinara). O vilama je, u drugom broju Omaje, objavljen ceo blok priča, a napisali su ih Mileta Jakšić, Zlatimir Pantić, Rade Vučićević, Spomenka Stefanović, Radmilo Anđelković i Danijel Reljić, Zoran Stefanović, Goran Vučković, Vaso Pešterac i drugi. O vampirima pišu Goran Skrobonja, Ljuba Damnjanović, Ivan Pavić, Ilija Bakić i Tihomir Jovanović. Od starih majstora pisane reči, zastupljeni su Dragiša Vasić, Mato Blažević i Gi de Mopasan. Priče poetske fantastike Omaji su podarili Saša Hadži Tančić, Ivana Milaković, Dragana Bošković i Branislav Goldner. Posebno vredan pažnje je tekst Dušana Pažđerskog – „Kašubi i njihovo narodno stvaralaštvo“, koji je, specijalno za Omaju, prvi put na srpski jezik, preveo i nekoliko kašupskih narodnih priča (Kašubi su zapadnoslovenski narod, specifičnog jezika i kulture, koji pretežno živi u Poljskoj). Urednik lista je Milanče Marković, a užu redakciju čine Spomenka Stefanović (književnica), Ivana Vesić (etnološkinja i novinarka) i Katarina Đurović (profesorka francuskog jezika i književnosti). Omaja se može poručiti i elektronskom poštom na omajaźverat.net, ili na telefone 065/55-21-592 i 011/243-9901.
Omladinski web-magazin za kulturu i politiku, Kvasac – pojavio se ovih dana šesti put. Kvasac i u ovom broju donosi izabrane tekstove i priloge o kulturnim, umetničkim i političkim temama. Baveći se analizom i refleksijom događanja i fenomena vezanih ili važnih pretežno za mlađe generacije, Kvasac pokušava da prevaziđe princip ekspertskog ili uskostručnog pristupa savremenim problemima kulturne i umetničke produkcije, koji često odbijaju šru i mlađu publiku. Trudeći se da u izboru tema i prikazu materijala dostigne svima dostupane standarde i zanimljivu formu, Kvasac, usled stalnih promena saradnika i saradnica, ostaje prevashodno nacrt ili predlog za moguću uređivačku politiku omladinskog web-magazina. U takvoj situaciji, aktivniji deo uredništva se neminovno okrenuo svojim interesovanjima i mogućnostima, pokušavajući da otkrije, razume i obeleži prazne prostore između naše političke i kulturne svakodnevice i mladih ljudi koji bi se njome kreativno ili kritički bavili.
U okviru Muzičkog festivala „Carevčevi dani“ u Velikom Gradištu, koji su održani od 14. do 17. jula, Marko Kalajanović, bariton iz Beograda, uz klavirsku paratnju Zorke Milivojević, održao je ponoćni koncert. Publika je uživala u arijama iz opera „Figarova ženidba“, „Faust“, „Knez Igor“, kao i u srpskim, ruskim i italijanskim solo pesmama. Tradicionalni koncert održan je u svečanoj sali Skupštine opštine, u organizaciji Kulturnog centra, a na njemu je, kao gost nastupila i Tijana Đuričić (sopran).
Beogradski bariton u Velikom Gradištu nastupio je nakon niza solističkih koncerata koje je ove godine održao u u Novom Sadu, Sarajevu, Kraljevu, Banjaluci, Kruševcu i Aranđelovcu.
Somborsko preduzeće za prikazivanje filmova „Ekran“, privatizovano je po ceni od 17.8 miliona dinara, a novi vlasnik je Branislav Rodić iz Beograda. „Ekran“ ima dva bioskopa – „Narodni“ i „Zvezdu“, ukupne površine oko 1.200 kvadratnih metara. Poslednjih godina filmovi su prikazivani samo u bioskopu „Narodni“, dok je „Zvezda“ pretvorena u tržni centar. Namere novog vlasnika još nisu poznate, a u Somboru se nadaju da će biti, bar u jednom bioskopu, nastavljena osvnovna delatnost. Inače, tradicija prikazivanja filmova ovde je duža od jednog veka.
Izborna skupština Udruženja pozorišnih kritiča i teatrologa Srbije održana je 16. jula u Sterijinom pozorju u Novom Sadu. Skupština se izjasnila o radu dosadašnjeg Izvršnog odbora i izabrala članove novog, utvrdivši puteve daljih aktivnosti Udruženja. U izveštaju predsednika IO, Aleksandra Milosavljevića, navedeno je da su dosadašnji napori Udruženja bili usmereni ka edukaciji mladih kritičara (kroz radionice organizovane u saradnji sa Sterijinim pozorjem i Srpskim narodnim pozorištem, ali i internacionalni Staž mlade kritike, održan u okviru prošlogodišnjeg Pozorja), i međunarodnoj afirmacijiji Udruženja, što je proletos u Sofiji, na 24. svetskom kongresu AICT (International Association of Theatre Critics / Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara), krunisano izborom delegata srbijanskog Udruženja, Ivana Medenice u Izvršni odbor AICT. Medenica je izvestio o učešću naše delegacije na Kongresu, obavestivši kolege da su delegati AICT u Sofiji našu sekciju kritičara ocenili najvišom ocenom, a da je posebno laskavo ocenjen doprinos naše delegacije formiranju internet prezentacije i Etičkog kodeksa AICT. Skupština je zaključila da je neophodno što pre završiti rad na postavljanju sajta Udruženja, nastaviti saradnju s teatarskim institucijama, intenzivirati rad na rešavanju statusnih pitanja članova i započeti razgovore s Ministarstvom za kulturu Srbije o budućoj saradnji, a osnovani su i odbori zaduženi za izdavačku delatnost i projekte. Odluka Skupštine je i da se od urednika domaćih medija zahteva adekvatan tretman pozorišne kritike, a da o dobitnicima nagrade za novinsku, dodeljivanu na Sterijinom pozorju, ubuduće odlučuje međunarodni žiri. Skupština je ukazala poverenje istom sastavu Izvršnog odbora, na čijem čelu je Aleksandar Milosavljević, dok su članovi Žužana Franjo, Miroslav Radonjić (potpredsednik) i Ivan Medenica (zadužen za međunarodnu saradnju).