KRATKIREZOVI

Bečka muzička milja „Walk of Fame“, od četvrtka je bogatija za još jednu zvezdu, 77. po redu. Španskog tenora Plasida Dominga, nakon 40 godina povezanosti sa Bečom i njegovim muzičkim institucijama, nagradile su Bečlije zvezdom u muzičkoj milji, u kojoj od 2002. godine „sijaju“ zvezde samo za velike umetnike iz sveta muzike. Kada je zvezda otkrivena bečkom Kertner štrase prolomilo se „Viva Placido“! Muzička milja posvećena je klasičnoj muzici i izuzetnim kompozitorima, dirigentima, muzičarima i pevačima koji su u Beču ostavili svoje umetničke tragove.
Imajući u vidu da su nagrade u oblasti publicistike, u Srbiji gotovo zamrle, jedan od najuglednijih srpskih izdavača, JP Službeni glasnik, odlučio je da posebnim priznanjem podrži ovaj vid stvaralaštva. „Izborom imena Desimira Tošića želeli smo da očuvamo sećanje na jednog od najznačajnijih nezavisnih srpskih intelektualaca, čije delo odslikava društvene i političke promene u Srbiji XX veka. Cilj je afirmacija osnovnih humanističkih i demokratskih vrednosti i principa za koje se svojim radom zalagao Desimir Tošić“, kaže se u saopštenju UO SG koji je početkom jula doneo ovu orluku. Nagrada „Desimir Tošić“ dodeljivaće se za publicističko delo koje afirmiše istinu, vrednosti i pozitivnu kritiku društva i vremena. Upečatljiv iskaz, automan i nezavisan stav autora, bez ideološke ili druge ostrašćenosti i isključivosti, čija je tema od značaja za politički, kulturni, privredni i ukupni društveni život Srbije, zahtev je koji treba da ispuni nominovano delo. Ne mogu konkurisati publicistički radovi u širem smislu, odnosno monografije, enciklopedije, memoari, istorijski romani i slično. Nagrada će se dodeljivati svake godine 19. februara, na dan rođenja Desimira Tošića, pojedincu ili grupi za zajedničko delo, za publicističke radove koji su prvi put objavljeni od 1. januara do 31. decembra prethodne godine, i to u dve kategorije – za publicističko delo u formi knjige i za feljtone, kolumne, tekstove u dnevnim i nedeljnim novinama, periodici, stručnim časopisima i sl.
Ministarstvo kulture Republike saopštilo je da bi smena čelnika Narodne biblioteke u Kruševcu, koju je za juče najavila lokalna vlast, bila suprotna Zakonu o bibliotečkoj delatnosti. Ministarstvo kulture saopštilo je da je obavešteno od Narodne biblioteke Srbije da Skupština grada Kruševca planira da 18. jula razreši direktora Narodne biblioteke u Kruševcu i imenuje novog. Navodeći da je Kruševačka biblioteka od 1994. matična biblioteka za više opština, Ministarstvo je naglasilo da se u tom slučaju odluka lokalne vlasti kosi sa Zakonom o bibliotečkoj delatnosti, prema kojem direktora matične biblioteke imenuje, odnosno razrešava, ministar kulture. Napominjući da je nadležno za nadzor nad sprovođenjem zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, Ministarstvo je saopštilo da je zvanično obavestilo predsednicu Skupštine grada Kruševca Natašu Marković i gradonačelnika Dragana Azdejkovića da „njihova rešenja predstavljaju ozbiljno narušavanje zakonitosti od strane lokalne samouprave“.
Novi Betmen film „Mračni vitez“, čiju beogradsku premijeru je Tuck najavio za 24. juli, ovog vikenda prikazuje se u rekordnom broju američkih bioskopa, pa se očekuje da bi mogao lako da zaradi više od 100 miliona dolara za svoj ulazni vikend. Tako bi se on priključio maloj grupi od deset filmova, kao što su „Spajdermen 3“ i „Pirati s Kariba: Tajna škrinje“, koji su to uspeli. Dosadašnji rekord po broju sala držao je „Pirati s Kariba: Na kraju sveta“, sa 4.362, a „Mračni vitez“ je ovu brojku nadmašio za četiri sale – 4.366. Gusar Džek Sperou prošle godine zaradio je na startu 115 miliona dolara, a „Mračni vitez“ bi, prema najavama, mogao da potuče i rekord „Spajdermena 3“ iz prošle godine, koji je na debiju, u još manje bioskopa, zaradio 151 milion dolara. Trenutno je na drugom mestu po zaradi „Pirati s Kariba: Tajna škrinje“, iz 2006, sa 135.6 miliona dolara. Prethodni film „Betmen počinje“, iz 2005. godine, zaradio je samo 49 miliona dolara u Severnoj Americi, ali je zato u ostatku sveta inkasirao odličnih 372 miliona dolara.
Posle godina razmatranja da li bi Arnold Švarceneger mogao da se ipak vrati i ponovo bude T-800, u filmu „Terminator: Salvation/Spasenje“, debata će konačno biti okončana. Roland Kikindžer, bivši bodibilber, konačno je rešenje za ulogu jednog od ranijih modela Skajnetovih kiborga. „To je Arnoldov lik u prvom ’Terminatoru’. Zapravo, to je sada moja uloga, smeštena u priču od pre 20 godina“, kaže Kikinger i dodaje da bi uskoro trebao da snimi „scenu svog života“ – kada Džon Konor prvi put sreće Terminatora i ne zna da li je on tada „dobar“ ili „loš“. Reditelj filma je Džozef MCG Nikol, radiće se po scenariju Džona Brankata i Majkla Ferisa, a u glumačkoj postavi su Kristijan Bejl (Džon Konor), Sem Vortington, Enton Jeljcin, Brus Dalas Hauard, Mun Bladgud, Komon, Džejdgrejs i Helena Bonam Katrer. Film u američke bioskope stiže 22. maja sledeće godine, dok će ga domaćoj publici Tuck predstaviti 4. juna u Beogradu. Prvi trejleri za film već su u „satelitskom opticaju“.
U svojoj bogatoj i uspešnoj karijeri Hičkok je snimio 53 filma. Mnogi od tih filmova danas imaju status remek dela, ali postoji i čitav niz ostvarenja koja jednostavno nisu izdržala test vremena i koja su danas zaboravljena. Ipak, čak i u najslabijim filmovima sa te liste pažljivo oko filmofila može primetiti rešenja, teme i interesovanja budućeg majstora. Zbog toga Dom omladine Beograda započinje ciklus „Rani Hičkok“ koji će se baviti ovim segmentom karijere reditelja čije je delo obeležilo filmsku umetnost. Ciklus počinje ovog vikenda, a 19. i 20. jula u Sali na prvom spratu DOB, od 19 sati biće prikazan dva filma. Najpre u subotu, „Number Seventeen“ (Velika Britanija, 1932, 64 minuta), sa Džonom Stjuartom i En Grej u glavnim ulogama, dok će u nedelju to biti „Jamaica Inn“ (VB, 1939, 98 minuta), sa Čarlsom Laftonom i Morin O’Hara u glavnim rolama. Reč je o poslednjem britanskom filmu koji je ujedno bio i Hičkokov veliki komercijalni uspeh. Ulaz je slobodan.
Kreativna radionica Flowers and Arts dobila je poziv za učešće na 33. The International Arts and Crafts Fair – „Khutsot Hayotzer“, koji se u Jerusalimu održava od 11. do 23. avgusta ove godine. Flowers and Arts predstavljaju umetničko zanatstvo Republike Srbije. Tim povodom ova radionica organizuje donatorske večeri na kojima bi trebalo prikupiti dovoljno sredstava za odlazak u Izrael. Prvo je zakazano za 20 juli u ZMUC (Zemunski mali umetnički centar, Njegoševa 53, Zemun), a drugo za 27. juli u beogradskoj Srpskoj kafani, od 19 sati…