KRATKIREZOVI

Diznijev film „Začarana“ dominirao je 34. dodelom „Saturn“ nagrada. Moderna fantazija osvojila je tri priznanja koje dodeljuje Akademija SF, fentezi i horor filmova (osnovana 1972) – najbolji fentezi film, Ejmi Adams je najbolja glumica, a priznanje za najbolju muziku je uručeno Alanu Menkenu. U kategoriji najboljeg SF dela, pobednik je „Cloverfield“, najbolji horor je „Svini Tod“, a najbolji akcioni/avanturistički/triler film je „300“. Najbolji glumac je Vil Smit („Ja sam legenda“), sporedni glumac Havijer Bardem („Nema zemlje za starce“), sporedna glumica Marsija Gej Harden („Izmaglica“), reditelj Zak Snajder („300“), najbolji animirani film „Mućkalica“, najbolji međunarodni film „Eastern Promises“. S druge strane, kod TV serija najuspešniji je bio „Lost“ (TV mreže ABC) sa četiri trofeja – najbolja mrežna TV serija, TV glumac (Metju Foks), sporedna TV uloga (Majkl Emerson) i sporedna TV glumica (Elizabet Mičel podelila sa Samer Glau iz „Terminator: The Sarah Connor Chronicles“). Reditelj Giljermo del Toro dobio je „Džordž Pal“ memorijalnu nagradu.
Rep zvezda Kenji Vest dobio je dve BET nagrade koje se dodeljuju svake godine najboljim crnim umetnicima, glumcima i atletama. Jedini višestruki dobitnici bili su hip-hop duo UGK. Tokom tročasovnog šou-programa dodeljeno je 15 nagrada, a među nekoliko zvezda koje su učestvovale u programu bila je i Ališija Kiz koja je, kao i drugi, iskoristila priliku da pozdravi predsedničkog kandidata Baraka Obamu. Na osmoj dodeli BET nagrada, trofeji su pripali: Ališiji Kiz (R&B pevačica), Krisu Braunu (R&B pevač), UGK (grupa, video godine sa Outkast za „International Player’s Anthem (I Choose You)“), Marvinu Sapu (gospel), Misi Eliot (hip-hop pevačica), Kenjiju Vestu (hip-hop pevač, kolaboracija sa T-Pejnom za „Good Life“), The Dream (novi izvođači), Eriki Badu i Mr. Robotou (video režija), Hale Beri (glumica), Denzelu Vošingtonu (glumac), Kendens Parker (sportiskinja), Kobeu Brajantu (sportista), Rahimu DEVONU (BET J nagrada), Lil Vejn (izbor publike), Alu Grinu (nagrada za životno delo) i Kvinsiju Džonsu (humanitarna nagrada).
Nakon učestvovanja na festivalu INFANT u Novom Sadu 25. juna, predstava Plavog pozorišta „Čarobnjak ili Harmonična kakofonija“ biće izvedena u Vroclavu u Poljskoj, na internacionalnom pozorišnom festivalu Openings, koji se održava od 29. juna do 4. jula. Festival organizuje čuveni Grotovski institut u kome će se predstava Plavog pozorišta i igrati, 29. i 30. juna, a 1. jula biće održan susret Plavog pozorišta sa publikom. Pored Plavog pozorišta na festivalu će učestvovati pozorišta iz Poljske, Italije, Sjedinjenih Država i Ukrajine. Predstava „Čarobnjak ili Harmonična kakofonija“ bazirana je na čuvenoj bajci L. Frenka Bauma „Čarobnjak iz Oza“ i tekstovima F. M. Dostojevskog, Virdžinije Vulf, Hermana Hesea, Oskara Vajlda i Marine Cvetajeve. U predstavi su korišćeni materijali glumaca i muzički materijali iz različitih predstava Plavog pozorišta koje su realizovane u periodu od 1995. do 2006. Predstava nosi podnaslov „Demonstracija jednog pozorišnog jezika“, pošto je ideja bila da se višegodišnji rad Plavog pozorišta na građenju jednog specifičnog pozorišnog jezika predstavi publici na kreativan način.
U Svetogorskoj ulici 27 u Beogradu juče je otkrivena spomen-ploča slikaru Urošu Prediću (1857-1953). Spomen-obeležje na kući u kojoj je Predić živeo i radio otkrio je profesor Miodrag Jovanović, koji je rekao da je „čika Uroš s prozora te zgrade osluškivao sve ono što se dešavalo u srpstvu i to prikazivao na svojim slikama“. „Za Predića je postojao samo jedan jedinstveni duhovni srpski prostor i za njega je živeo“, rekao je Jovanović. Govoreći o jednoj od najpoznatijih slika Uroša Predića „Kosovka devojka“, Jovanović je rekao da je jedan od najvećih srpskih slikara realizma umesto rata odabrao „lepu damu koja vraća u život ranjenog Boška Jugovića“. Inicijativa za postavljanje spomen-ploče Urošu Prediću potekla je od istoričara umetnosti i kustosa Narodnog muzeja u Beogradu Petra Petrovića, u znak sećanja na istaknutog umetnika koji je na toj adresi živeo i stvarao. Sredstva za izradu i postavljanje spomen-obeležja izdvojena su iz budžeta grada Beograda. Spomen-ploča je rad vajara i livca Zorana Kuzmanovića.
Predstavnici grupacija domaćih izdavača i knjižara i Privredne komore Srbije juče su se načelno dogovorili da popusti na nova izdanja koja se kupuju u klubovima čitalaca i na sajmovima knjiga ne budu veći od 10 odsto. Učesnici sastanka čija je tema bila usaglašavanje modela zakona o jedinstvenoj ceni knjige dogovorili su se da predlog o popustu na nova izdanja proslede svim domaćim izdavačima, koji o njemu treba da se izjasne do narednog sastanka, zakazanog za septembar. Prethodni sastanak izdavača i knjižara u Privrednoj komori Srbije održan je sredinom februara, a prvu verziju zakona o jedinstvenoj ceni knjige izradila je prošlog juna grupacija domaćih knjižara, na čijem je čelu Aleksandar Drakulić. Osnovna ideja budućeg Zakona o jedinstvenoj ceni knjige jeste da se knjige u toku prve godine od dana objavljivanja prodaju po istoj ceni u svim knjižarama i s ograničenim popustima, radi sprečavanja nelojalne konkurencije u prometu knjigom, rekao je Drakulić. Grupacija izdavača koju predvodi direktor Kreativnog centra, Dejan Begović i knjižari dogovorili su se i da se u budućem zakonu precizno odredi koje se manifestacije u Srbiji mogu okarakterisati kao sajmovi, a koje kao prodajne izložbe knjiga.