Kultni ratni film koji je jedva dovršen postao je pravo remek-delo

Nadahnut delom Džozefa Konrada „Srce tame“, film je doneo mračnu viziju Vijetnamskog rata i istražio granice ljudskog razuma.

Bizarni i jezivi prizori rata

Protagonista je kapetan Bendžamin L. Vilard, američki oficir poslat u dubinu kambodžanske džungle kako bi pronašao i eliminisao odmetnutog pukovnika Valtera E. Kerca, nekada cenjenog vojnog zapovednika za kog se govori da je poludeo i stvorio sopstvenu vojsku, prenosi index.hr.

Na svom putovanju, Vilard je svedok bizarnim i jezivim prizorima rata – od ekscentričnog pukovnika Kilgora (Kilgore), koga tumači Robert Duvall, koji napada selo uz Vagnerovu muziku, do susreta s vojnicima izgubljenim u haosu. Putovanje prema Kercu postaje metafora za putovanje u najmračnije kutke ljudske prirode.

Produkcija i legendarne poteškoće

Film se snimao gotovo dve godine na Filipinima, uz brojne nesreće i probleme: oluje su uništavale setove, Martin Šin je doživeo srčani udar, Marlon Brando je stigao na snimanje, a da prethodno nije pročitao scenario i bio je s viškom kilograma, dok je Kopola više puta govorio da se boji da će film uništiti njegovu karijeru.

Troškovi su vrtoglavo rasli, a snimanje i montaža trajali su daleko duže od planiranog. Uprkos svemu, rezultat je bio vizuelno impresivan, tematski složen i nezaboravno filmsko iskustvo.

Kritike, nagrade i nasleđe

Film je na festivalu u Kanu 1979. godine osvojio Zlatnu palmu, a kasnije i dva Oskara – za najbolju kinematografiju i zvuk. Bio je nominovan za ukupno osam Oskara, uključujući najbolji film i režiju.

Kopolina vizija rata kao apsurda i ludila, kombinovana s nezaboravnim slikama i zvucima, učinila je Apokalipsu danas ne samo ratnim filmom, nego i filozofskom meditacijom o ljudskoj prirodi. Danas se smatra jednim od najvećih filmova ikada snimljenih, a rečenice poput „Volim miris napalma ujutru“ postale su deo popularne kulture.