Lena Bogdanović: Kad znam ko je sve na crnoj listi i ne može da radi, to je za mene fenomenalno društvo

„Crna lista je možda nešto što služi na čast ljudima koji su na njoj. Jer kada znam ko je sve još na crnoj listi i ko sve još nema priliku da radi – to je za mene fenomenalno društvo“, rekla je Lena Bogdanović u serijalu „Da sam ja neko“, piše N1.

Ona je poredila sadašnje vreme i proteste sa onim koji su se odvijali devedesetih godina prošlog veka i ocenila da je i tada i danas postojao momenat kažnjavanja umetnika, ali je naglasila da je situacija danas drugačija i – još gora.

Na pitanje da li misli da su današnje crne liste iste kao one koje su bile i 90-tih godina, kaže:

„Pa da, s tim da je ranije bilo drugačije. 90-tih godina vrh države pozorište i nije preterano zanimalo, pa čak ni film. Neki najrevolucionarniji filmovi i predstave su nastali u 90-tim godinama. I vreme je bilo inspirativno. Dakle, ‘Lepa sela’, ‘Rane’, antologijske predstave koje su se dešavale u pozorištima, njih to ništa nije interesovalo“, kaže Lena Bogdanović.

Ne poriče da su tadašnje vlasti možda bile i veštije pa su dozvolile pojedine kritičke predstave i filmove da bi ljudima dali „hleba i igara“.

„Ali sa druge strane, pustili su nas da radimo. A sada je sve drugačije. Mi smo kažnjeni kao esnaf tim crnim listama…Narodno pozorište dva meseca je bilo zatvoreno, da ne komentarišem ko je postavljen za predsednika Upravnog odbora. Šabačko pozorište ne radi od februara meseca, a Šabačko pozorište ne radi zato što je jedna naša koleginica izrazila politički stav – što bi trebalo da je osnovno ljudsko pravo. Dakle, oni su svi kažnjeni i ona je kažnjena, udaljena sa posla“, dodaje Bogdanović.

Istakla je da je dokaz da su glumci kažnjeni i to što nema budžeta za kulturu za ovu godinu, iako je on i ranije, kako kaže, bio „smešan“.

Ukazuje na još jedan segment priče koja ilustruje odnos vlasti prema umetnicima:

„Imali smo početkom ove godine štrajk. Sva beogradska pozorišta, plus Sombor, Novi Sad i Zrenjanin. Nama se za sedam dana štrajka niko nije obratio. Iako smo izneli svoje zahteve i sve je bilo po pravilima – nije nam se obratio niko…Oni su čekali da taj štrajk prođe. Onda smo, u narednim mesecima, shvatili da je možda mnogo bolje da mi ipak igramo“, navodi glumica.

Smatra i da bi vlast najviše volela da glumci uopšte ne igraju, da se stavi „ključ u bravu“ ustanova kulture, da one više ne postoje…

„Ono što njima najviše smeta, to čak nisu ni predstave, nego to sadejstvo nas i publike, ta sinergija koja se ovde dešava“, ističe Bogdanović.

Ona se podsetila i situacije iz 90-tih godina, kada je bila na studijama, a bila je članica pozorišne trupe koju je zajednički osnovala sa kolegama sa klase profesora Branka Pleše.

Dogodilo se da je trebalo da odigraju predstavu dan nakon što su studenti prebijani na Brankovom mostu.

„Mi smo imali premijeru, a sva ostala pozorišta u zemlji su stala. Bio je štrajk zbog toga što se dogodilo i onda sam ja pitala svoje kolege: ‘Hoćemo li da igramo?’. Bilo nas je petoro u trupi. Opet ta dilema – da li da igramo ili ne i ipak odlučeno je – da igramo. I ja sam imala strašan problem sa tim. Odigrala sam sve kako treba, ali sam imala ispod kostima imala bedž studentskog protesta i pištaljku. I kad je išao aplauz, jedan, drugi, treći, na četvrti sam izašla, izvadila pištaljku i počela da pištim. I cela publika je ustala da me podrži u tome. Svi su izvadili pištaljke jer smo ih tada svi nosili. Ali, eto, to je prošlo. Nekome se možda nije dopalo, nekome se dopalo, ali ja nisam imala konsekvence“, kaže Lena Bogdanović.

Seća se i da je i nekoliko dana ranije, u pozorišnom klubu, videla jednog funkcionera koji je tada bio na vlasti, a i danas je u njoj, samo na drugoj funkciji.

„Videla sam ga da sedi u pozorišnom klubu, a iziritiralo me je to što je on od svih mesta i kafića u Novom Sadu našao da sedi u pozorišnom bifeu kad nema predstave, a nema predstave zbog toga što rade njegovi saborci. Prišla sam mu, izvadila pištaljku i počela da pištim…I on nije uradio ništa, ćutao je, izdržao je to. A mene niko nije udario zbog toga, nije me šutirao, hapsio, ja nisam imala nikakav problem. Možda je to bio nepotreban incident, bila sam jako mlada tada…A sada pogledajte šta se danas dešava sa ljudima koji pokažu svoje mišljenje“, naglasila je Bogdanović u serijalu „Da sam ja neko“.