Foto Radmila RadosavljevićCeo dan sam provela na ulicama, zajedno sa studentima, sugrađanima, svima koji su herojski dopešačili i došli iz raznih krajeva – ponosna sam na moj Novi Sad, koji više nikad neće biti isti, ali je i dalje naš voljeni grad – izjavila je za Danas Lena Bogdanović, povodom jučerašnje komemoracije kojom je obeležena godišnjica od pogibije šesnaestoro ljudi na Železničkoj stanici.
Skup je započeo odlomcima iz drame „Hasanaginica“ Ljubomira Simovića koje je govorio glumac Tihomir Stanić, a umetnici i kulturni radnici su i ovom događaju dali veliku podršku – teško je nabrojati sve koji su zajedno sa građanima iz cele Srbije, u subotu, 1. novembra, bili na Trgu slobode.
Novosadska glumica koja živi u Beogradu, članica ansambla Pozorišta „Boško Buha“, u ovih godinu dana poznata i po tome što je neumorna u podršci studentima u protestu, svojim kolegama u Narodnom pozorištu, i svim ostalim građanskim inicijativama kojima se brani kultura i pravda, opisujući svoje utiske ističe veličanstvenost Novog Sada u njegovom bolu i tragediji koju je doživeo.
– U našem tužnom, ranjenom gradu stalo je i vreme, i ništa više neće biti isto. Kao da smo svi došli na opelo, i nevinim žrtvama i samom gradu, u kojem sad stoji Železniška stanica. Nekad jedan od omiljenih toponima grada, “ž.stanica”, kako smo je zvali, sada je spomenik pobijenima, i večno podsećanje na zločin koji se tu dogodio.
Zločin koji je posledica ljudske bahatosti, gramzivosti, beščašća, i kao opomena da čisto, nepatvoreno zlo – mora biti pobeđeno, a pravda zadovoljena – objašnjava Bogdanović.
– Veličanstveno dostojanstven u svom bolu, naš grad – sa svojim sugrđanima i svima koji su u njega pristigli, uključujući i one koji su tome bili sprečeni a želeli su da dođu (zaustavljeni vozovi, po treći put „među Srbima), i svima koji su herojski dopešačili iz raznih krajeva – pokazao je juče da ima snagu protiv koje se zlo najteže bori: zajednštvo, solidarnost i ljubav.
A trenutak kada je hor otpevao pesmu „Cveta trešnja“, kako navodi, iz jednog od njoj, a i mnogima omiljenog filma „Sabirni centar“ Gorana Markovića, na stihove Duška Kovačevića, koju je komponovao Zoran Simjanović, pamtiće dok je živa.
– To je bilo nestvarno iskustvo. Kao da smo za trenutak svi otišli u drugu kosmičku dimenziju. Stajala sam sa roditeljima i prijateljima, kolegama, ljudima sa kojima sam odrastala. Ceo dan sam provela na ulicama svog grada i gde god sam prolazila, svuda sam osetila to zajedništvo i ljubav. Ponosna sam na moj Novi Sad, koji više nikad neće biti isti, ali koji je i dalje naš voljeni grad – izjavila je Lena Bogdanović.
Komemorativnom skupu prisustvovali su i Slobodan Tišma, Vida Ognjenović, Vesna Popović, Ivan Medenica, Gojko Božović, Nela Mihailović, Božidar Đurović, Ksenija Radulović, Nada Šargin, Aleksandar Milosavljević, Željko Hubač, Aleksandra Janković, Jelena Đokić, Anđelika Simić, Nenad Hadži Maričić, Vanja Milačić, Petar Janjatović.
Ispred Železničke stanice su bili i Vanja Nenadić, Stevan Piale, Branka Pujić, Andrija Milošević, Borka Tomović, Anđela Jovanović, Andrijana Oloverić, Boško Obradović…, a kao i mnogo puta, nije izostao i psiholog i profesor Žarko Trebješanin, novinar i publicista Dušan Bogdanović, i druge javne ličnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
