Najava gradonačelnika Niša Zorana Perišića da će u 2013. godini, kada se obeležava jubilej Milanskog edikta, sadašnja sredstva za kulturu u gradskom budžetu, koja su inače mala, povećati samo za 5,5 odsto, šalje lošu poruku kulturnim poslenicima i javnosti. U godini jubileja i grad i država morali bi da izdvoje daleko veća sredstva za kulturu, umetnost i duhovnost, kaže Ivan Blagojević, direktor Internacionalnog džez festivala Nišvil.
Blagojević za Danas kaže da takva najava znači da će sve kulturne manifestacije i ustanove imati približno isto uvećanje sredstava- „radile, ne radile“. Takođe, ona znači i da će ovakvo, nominalno uvećanje za Nišvil predstavljati „realno smanjenje“ zbog inflacije, pada vrednosti evra i ino- karaktera festivala. Ove godine rast kursa evra bio je 15 odsto, a planirana inflacija za 2013 je 10,1 odsto, podseća on.
– U budžetu grada Niša za kulturu se izdvaja samo 5,4 odsto, a nedavnim rebalansom budžeta kultura nije dobila ni dinar. Sredstva namenjena kulturi najvećim delom odlaze na plate, što znači da programi „trpe“. Jasno je da se nalazimo u krizi, ali u budžetu grada Beograda se, recimo, za kulturu izdvaja oko deset odsto. A u Beogradu 2013. neće biti jedna od centralnih svetskih proslava 17. vekova Milanskog edikta, već će biti u Nišu, u kojem je rođen njegov tvorac, car Konstantin Veliki. U godini jubileja ulaganje u kulturu i duhovnost mora da bude najveće, a gradske javne manifestacije i ustanove najbolje do sada. Građani Niša i turisti, koji će verovatno biti brojni, trebalo bi da je upamte po nečemu specijalnom, a ne po asfaltiranoj ulici ili biciklističkoj trci- kaže Blagojević.
On kaže da se umesto toga događaju apsurdi kao što je najava kompanije Filip Moris Internešenel, koja je od početka finansijski pratila Nišvil, da će mu sledeće godine uskratiti podršku „kako bi što većim sredstvima mogla da isprati proslavu Milanskog edikta“. Na taj način festival je izgubio jedinu kompaniju iz Niša koja ga je finansijski pomagala.
– A Nišvil nije izvan proslave Milanskog edikta već je njen važan deo- kaže Blagojević, dodajući da Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo priznato za ravnopravnu religiju i prestao progon hrišćana, predstavlja akt o slobodi i toleranciji a „džez jeste sloboda i tolerancija“.
Blagojević dodaje da se nada da zbog nedovoljnih sredstava ozbiljni planovi Nišvila za 2013. godinu neće biti „desetkovani“, što bi bila velika šteta i za Niš i za Srbiju. Prema preliminarnim planovima, Nišvil bi tada trebalo da se „izveze“ u zapadne i istočne rezidencije cara Konstantina – Rim, Milano i Istanbul. Festival bi trebalo da okupi Maksimus big bend, koji će činiti stotinu džez muzičara iz svih „rezidencijalnih“ gradova, a njime bi dirigovala svetska imena. U Niš bi trebalo da dođu Džo Koker, Bluz braders ili B. B. King, a po mogućstvu i Sting.
Trostruka dobit
U Direkciji Nišvila kažu da je to „daleko najisplativija gradska manifestacija“, a da je „benefit u vidu promocije Niša u svetu je nemerljiv“. Po ekonomskim pokazateljima, na jedan uložen dinar u Nišvil grad dobije direktno i indirektno tri dinara, od svih koji prihoduju tokom festivala, bilo da je reč o niškim tehničkim ekipama, hotelima, ugostiteljskim ili trgovinskim objektima.
Gde su niški poslanici?
– Iskreno podržavamo obećanje gradonačelnika Perišića da će obezbediti sponzore za Nišvil, pošto gradska izdvajanja predstavljaju tek trećinu planiranog budžeta za festival. Pri tom se nadamo da će se njegovim naporima pridružiti i svih 12 niških poslanika u Skupštini Srbije. Oni bi trebalo da formiraju neku vrstu niške poslaničke grupe, koja bi zastupala i branila interese grada, pa i jugoistoka Srbije u svim oblastima. Drugi gradovi su u tom smislu bolje organizovani- kaže Ivan Blagojević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
