Najprodavaniji album svih vremena: „Triler“ Majkla Džeksona ima samo hitove, a i danas mnogi uče čuvenu koreografiju

Kada je 30. novembra 1982. godine Epic Rekords lansirao šesti studijski album Majkla Džeksona, „Triler“, niko nije mogao da predvidi da će taj trenutak označiti prekretnicu u istoriji muzike, piše Večernji.hr.

Džekson, tada dvadesetčetvorogodišnjak, već je bio zvezda zahvaljujući uspehu u grupi Džekson fajv i prethodnom solo albumu „Off the Wall“, ali njegova ambicija bila je mnogo veća od pukog statusa zvezde – želeo je da postane najveći zabavljač na svetu.

U saradnji sa legendarnim producentom Kvinsijem Džounsom, Džekson je ušao u studio Vestlejk u Los Anđelesu sa jasnom vizijom: stvoriti album na kojem će svaka pesma biti hit. Rezultat te perfekcionističke vizije bio je Triler, remek-delo koje je spojilo post-disko, rok, fank i pop u savršenu celinu.

Snimanje je trajalo od aprila do novembra 1982. godine, a budžet je iznosio tadašnjih 750.000 dolara, što je bio ogroman ulog koji se višestruko isplatio. Album ne samo da je katapultirao Džeksona u stratosferu slavnih, već je i spasao muzičku industriju koja je početkom osamdesetih bila u ozbiljnoj finansijskoj krizi.

Muzička raznolikost albuma bila je ključna za njegov univerzalni uspeh, jer je Majkl Džekson uspeo da privuče publiku svih demografskih grupa, rušeći stroge podele radijskih formata tog vremena.

Prvi singl, “The Girl Is Mine”, duet sa Polom Mekartnijem, bio je strateški odabran kako bi privukao belu pop publiku, iako su ga kritičari smatrali najslabijom karikom. Međutim, prava eksplozija dogodila se sa pesmama koje su usledile.

“Bili Džin”, sa svojom zaraznom bas-linijom i tekstom o paranoji i lažnom očinstvu, postala je himna generacije, dok je “Bit It” srušila barijeru između crnačke R&B muzike i belog roka. Kako bi osigurao uspeh na rok stanicama, Kvinsi Džons angažovao je Edija Van Hej­lena za gitarski solo u pesmi “Beat It”, potez koji se pokazao genijalnim.

Van Hejlen je solo odsvirao besplatno, kao uslugu, ne sluteći da će učestvovati u stvaranju istorije.

Pored toga, pesme poput “Wanna Be Startin’ Somethin’”, koja otvara album afričkim ritmovima i fank energijom, kao i balada “Human Nature”, pokazale su Džeksonovu neverovatnu vokalnu i emotivnu širinu. Sedam od devet pesama sa albuma završilo je u prvih deset na američkoj listi singlova, što je bio podvig bez presedana.

Osim zvučne revolucije, „Triler“ je bio vizuelna prekretnica koja je transformisala način na koji konzumiramo muziku, a presudnu ulogu u tome imao je MTV. Pre „Trilera“, MTV je bio kritikovan zbog nepuštanja spotova crnih izvođača, ali Džeksonova popularnost postala je toliko ogromna da je više nisu mogli ignorisati.

Spot za „Bili Džin“, u kojem Džekson pleše po pločniku koji svetli pod njegovim koracima, bio je prvi spot crnog izvođača u jakoj rotaciji na tom kanalu. Uslеdio je „Bit It“, sa prikazom uličnih bandi i sinkronizovanom koreografijom koja je postala Džeksonov zaštitni znak.

Ipak, vrhunac je bio naslovni spot za pesmu „Triler“. Režiran od strane Džona Landisa, ovaj četrnaestominutni kratki film sa budžetom od pola miliona dolara postao je pravi kulturni fenomen.

Premijera spota bila je globalni događaj, a prikazivala je Džeksona kako se pretvara u vukodlaka i zombija, predvodeći jednu od najpoznatijih plesnih tačaka u istoriji. Spot je bio toliko popularan da je VHS kaseta „Making of Michael Jackson’s Thriller“ postala najprodavanije kućno video izdanje, dokazujući da muzički spotovi mogu biti profitabilan umetnički format.

Komercijalni uspeh albuma „Triler“ do danas ostaje nedostižan, sa procenama prodaje koje se kreću od 70 pa sve do preko 100 miliona primeraka širom sveta.

Album je proveo neverovatnih 37 nedelja na prvom mestu Bilbord liste i bio je najprodavaniji album u SAD-u dve godine zaredom — 1983. i 1984. godine. Na dodeli Gremija 1984. godine, Majkl Džekson osvojio je rekordnih osam nagrada, uključujući i onu za album godine, a ceremoniju je pratila rekordna televizijska publika.

No, možda najvažniji trenutak te ere dogodio se na proslavi 25. godišnjice Moutauna, kada je Džekson tokom izvođenja „Bili Džin“ prvi put izveo „muvok“. Taj trenutak, u kojem je klizio unazad po pozornici u crnim mokasinama i belim čarapama, sa jednom šljokičastom rukavicom, zacementirao je njegov status „Kralja popa“.

„Triler“ nije bio samo kolekcija pesama; bio je to multimedijalni fenomen koji je obuhvatao modu, ples i video-produkciju, stvarajući nacrt za modernu pop zvezdu kakvu danas poznajemo.

Iako se danas čini da je uspeh „Trilera“ bio neizbežan, put do konačnog proizvoda bio je ispunjen izazovima i zanimljivim anegdotama. Naslovna pesma „Triler“, koju je napisao Rod Temperton, prvobitno se zvala „Starlight“, a refren je glasio „Starlight! Starlight sun…“ pre nego što je promenjen u mračniju temu koja je bolje odgovarala Džeksonovoj novoj, zrelijoj fazi.

Legendarni horor-glumac Vinsent Prajs, koji u pesmi ima nezaboravan rep-deo, snimio je svoj vokal u samo dva pokušaja, a zanimljivo je da je jedna cela strofa njegovog teksta izbačena iz finalne verzije zbog dužine. Produkcija je bila toliko intenzivna da su Džekson i Džons, nezadovoljni prvim miksevima celog albuma, odlučili da ponovo miksaju svaku pesmu samo nekoliko nedelja pre planiranog izlaska.

Džeksonov perfekcionizam bio je legendaran. Poznato je da je vokale za pesmu „Bili Džin“ pevao kroz kartonsku cev dugu gotovo dva metra kako bi postigao specifičan zvuk, a većinu vokala na albumu snimao je u potpunom mraku jer mu je to omogućavalo bolju koncentraciju.

Zvuci zavijanja vukova u pesmi „Triler“ nisu bili zvučni efekti iz biblioteke niti pravi psi — izveo ih je sam Majkl. Čak je i njegova religioznost uticala na projekat; kao posvećeni Jehovin svedok u to vreme, Džekson je bio zabrinut da će spot za „Triler“ promovisati demonizam, zbog čega je na početku videa insistirao na ubacivanju izjave kojom se ograđuje od okultnog.

Uprkos tim unutrašnjim konfliktima, njegova umetnička vizija je prevladala, stvarajući delo koje i posle više od 40 godina zvuči sveže i inovativno.

Uticaj „Trilera“ na današnju muziku nemerljiv je. Umetnici poput Bjonsé, Džastina Timberlejka, Viken­da i Bruna Marksa redovno navode ovaj album kao svoju glavnu inspiraciju. „Triler“ je dokazao da pop muzika može biti visoka umetnost i da jedan album može ujediniti svet.

Svake godine, oko Noći veštica, pesma „Triler“ vraća se na muzičke liste, a milioni ljudi širom sveta i dalje pokušavaju da nauče kultnu zombi koreografiju.

Reizdanja albuma, poput „Thriller 25“ i nedavnog „Thriller 40“, nastavljaju da se prodaju u velikim tiražima, potvrđujući da Džeksonova muzika pronalazi put do novih generacija. U svetu striminga i brzих singlova, „Triler“ ostaje podsetnik na vreme kada je jedan album mogao da zaustavi svet — i natera ga da pleše.