„Manje od tri“ Ivane Kuzmanović

 Drugi roman ove spisateljice jedinstven je dokaz da romani sa srećnim krajem ne moraju gotovo po pravilu da poprime epitet lakog štiva, kao i to da ljubav između muškarca i žene ne mora da bude nesrećna, čak tragična da bi bila prava. Protojerej Radovan Bigović napominje kako u ovom rukopisu „ima mnogo toga duboko ličnog, ali istovremeno i svečovečanskog: ljubav, patnja, strepnja, čežnja, bekstvo u sebe, bekstvo iz sebe, nada, htenje i vapaj za promenom, za novim i nepoznatim, za Onim koji jeste početak i kraj života. Kao najobičniji čitalac osećam da je ovo jedna životna priča koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim“. Književnik Srbislav Milenković ocenjuje da su žene u našem dobu, definitivno, odlučile da daju svoju meru, da nam ponude taj drugi pogled na sve, i mikro i makro kosmos. „U to su unele daleko veću količinu iskrenosti i smelosti, jer se istina ne može govoriti bez hrabrosti, bez obaziranja na posledice. Tom svojom istinom i iskrenošću one su, naprečac, doprle do srca i uma današnjih čitalaca, ostavljajući iza sebe većinu muških autora. Sada više nije nikakvo iznenađenje da su na listi od najčitanijih deset romana, u proseku osam napisale žene. Toj generaciji produktivnih i veoma čitanih ženskih autora na domaćoj književnoj sceni, sada se sa sigurnošću pridružuje ime Ivane Kuzmanović“.