Uz dosad neviđene mere bezbednosti: Sajam knjiga pod senkom iščekivanja 1. novembra

Sajam je zvanično u ime Srbije otvorio istoričar Čedomir Antić, a u ime Kipra – zemlje počasnog gosta, obratio se kiparski i grčki akademik Kirijak Haralambides. Ministri kulture dve zemlje u subotu su zvanično otvorili i sajamski štand Kipra, a sve do srede za kad je, prema nezvaničnim najavama planiran početak rada centralnog štanda Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, očekuje se niz lokalnih štandovskih otvaranja.

Iako su sajamski programi počeli odmah u subotu, kao i potpisivanje knjiga na pojedinim izdavačkim štandovima, nad 68. Sajmom knjiga u Beogradu lebdi senka predstojeće prve godišnjice pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koja je odnela 16 ljudskih života. Zbog neslaganja sa upravom Beogradskog sajma oko termina ovogodišnje manifestacije i ignorisanja zahteva izdavača o smanjenu sajamskog zakupa, dvadesetak izdavačkih kuća iz Srbije bojkotuje Sajam. NJih 16 proteklog vikenda organizovali su „paralelno“ sajamsko okupljanje u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji.

Deo izdavača koji učestvuje na Sajmu odustao je štandovskih programa, a mnogi od njih i pre svečanog otvaranja Sajma najavili su da neće raditi u subotu, 1. novembra, na godišnjicu pada nadstrešnice. Među izdavačima se priča da Uprava Beogradskoj sajma još nije zvanično reagovala na te najave, niti saopštila kakve će mere preduzeti zbog kršenja sajamskih pravila. Stav nove SNS sajamske uprave je da će „Sajam raditi“, mada je pod znakom pitanja i kako će reagovati na planove pojedinih izdavača da godišnjicu pada nadstrešnice obeleže na svojim štandovima, iako neće prekidati rad.

Uprava Beogradskog sajma do sada se oglasila samo saopštenjem da će „u subotu 1. novembra biti besplatan ulaz za sve posetioce koji donesu dve knjige, po sistemu ‘Jedan posetilac – dve knjige – jedna ulaznica'“, kao i da će „prikupljene knjige Beogradski sajam donirati bibliotekama u ruralnim područjima, dok će deo novca od svake prodate ulaznice biti namenjen porodicama nastradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu“.

Iako je ovo tek treći Sajam knjiga koji obuhvata dva cela vikenda, teško je proceniti da li se ova praksa uvedena 2023. primila kod Beograđana i drugih sajamskih posetilaca, iako subota i nedelja važe za dane sa najvećom posetom na ovom najznačajnijem bazaru pisane reči u Jugoistočnoj Evropi. Uoči ovogodišnjeg svečanog otvaranja atmosfera u sajamskim halama, kod nekad čuvenog beogradskog savskog kupališta „Šest topola“, definitivno nije bila ni sajamska, a ni svečana. Po štandovima se spekulisalo i da Upravu Beogradskog sajma, navodno, ne brine poseta uprkos najavljenom bojkotu na društvenim mrežama, zato što su, kako se pričalo, u subotu sabajle iz cele BiH, ne samo iz RS, krenuli autobusi.

Među posetiocima prvog radnog dana Sajma, čije su kapije bile otvorene od 10 sati ujutru, najviše je bilo posetilaca sa druge strane reke Drine, od kojih su se neki posebno interesovali za sabrana dela Mirjane Marković, kao i đaka beogradskih osnovnih škola. Na pitanje da li imaju radnu subotu učenici su odgovarali da su tu zato što ih zanimaju i vole knjige. Ne može se poreći da su mnogi ljubitelji pisane reči iskoristili prvi dan Sajma za kupovinu knjiga po sajamskim cenama, iako gotovo svi izdavači umaju iste popuste i u svojim knjižarama i na sajtovima. Neki od njih su imali predsajamske popuste i akcije koji će, recimo u Laguni, trajati do 7. novembra. Najveća zadržavanja tradicionalno i prvog dana ovog Sajma bila su na štandovima ovog beogradskog izdavača, kao i Vulkana, Čarobne knjige, Kreativnog centra…

Iako je na svečanom otvaranju naglašeno da je ovo pre svega manifestacija pisaca, srpskih književnika gotovo da nije bilo na toj ceremoniji, na pojedinim šandovima mogli su da se vide samo oni koji potpisuju svoje knjige. Ove godine se do poslednjeg trenutka nije ni znalo ko će u ime Srbije da otvori 68. Sajam knjiga, jer pesnik i pisac LJubivoje Ršumović opravdano i „na vreme odustao“. Kako se spekuliše, nije bilo moguće naći srpskog „majstora“ od reči koji će zvanično proglasiti otvorenom ovogodišnje sajamsko okupljanje ne samo zbog izdavača koji su zagovarali bojkot Sajma, nego i izjava pojedinih pisaca koji su poput Milisava Savića javno upozoravali da bi „za svakog pravog pisca sramno bilo da se pojavi na ‘ćaci’ Sajmu knjiga kad vlast prebija i hapsi studente“. Doduše, i među samim izdavačima je došlo do podela i uvređenosti zbog korišćenja oznake „ćaci“.

Situaciju je „spasio“ istoričar Čedomir Antić, poznat i kao pisac popularne istorijske publicistike. On je i sam naglasio da „ima tu čast da odmeni nažalost odsutnog barda srpskog pesništva, živog velikana, LJubivoja Ršumovića, koji je u stihu izneo veru svih istinskih umetnika i rodoljuba našeg Sveta“.

– Sajam knjiga naša je tradicija. Mesto svega što imamo, pa i politike. Mi smo narod čije su knjige gorele: 1459, 1813, 1914, 1941, 1944, 1945, 1971, 1991, 1995, 1999, 2004. godine… Ipak, od onog vapajućeg iz pustinje – glasa velikog Dositeja Obradovića – „Knjige, braćo, knjige… a ne zvona i praporci“ – do grčevitog spasavanja Jevanđelja kneza Miroslava strašne 1915. istorijski smo svedoci trijumfa prosvete jednog naroda. Za nas su knjige svetlost u noći i Mejsfildova zvezda prema kojoj se brodi… I zato je ovaj naš knjiški sabor sličan Olimpijskim igrama drevnih Jelina, koji su se i zaraćeni na njima u miru okupljali da slave veličinu bogova, snagu ljudi i uzvišenost čovekovog duha. Zato je kontinuitet ovog našeg rada važan. On nas podseća na sve žrtve i greške čovečanstva i na činjenicu, koju je prvi primetio Hajne, da je plamen koji guta knjige isti onaj na kome će uskoro goreti ljudi“, rekao je Antić, govoreći i o zajedničkoj sudbini Srbije i Kipra, zemlje počasnog gosta ovogodišnjeg Sajma.

„U duhu uverenja da je građanski mir neohodan preduslov dostizanja i očuvanja narodne slobode – spoljne i unutrašnje“ i „sa nadom da nas čekaju bolje, slavnije i plodnije godine u slobodi“, Čedomir Antić je proglasio 68. Sajam knjiga u Beogradu otvorenim.
U tradiciji Beogradskog sajma knjiga njegov govor nije imao na ekranu prevod na jezik zemlje počasnog gosta, iako je obraćanje akademika Kirijaka Haralambidesa moglo da se prati u srpskom prevodu. Gost sa Kipra svoj govor posvetio je snazi pisane reči kao otporu ustaljenoj frazi „jedna slika vredi hiljadu reči“.

– Reč poseduje ključ spasenja, naravno, pod uslovom da je poetski satkana… Reči nisu nešto što ispari u vazduhu. One ostaju kao energija i nakon što budu izgovorene… Mogao bih reći da ovo proističe i iz same težine istorije, koja svakoga od nas, tamo na Kipru, ali i vas ovde u Srbiji, čini odgovornim pred rečima, pred materijom od koje je satkano naše postojanje i naš suštinski identitet. Očigledno je da lingvisti reč ‘otadžbina’ shvataju kao pojam koji se prevashodno određuje jezikom, a ne strogim geografskim okvirom. Nesumnjivo, ne greše. Jezik je temeljni element identiteta, naročito za nas sa Kipra, gde je veliki deo naše otadžbine i dalje okupiran, s tragičnim posledicama tako da se karakter tog mesta sistematski izobličava. Ne znam koliku snagu može imati otpor posredstvom reči, međutim ostaje dužnost književnika da iznova pronalazi način da oživi reči, koji odgovara spoljašnjoj i unutrašnjoj estetici. Biti spasilac reči, a preko njih i čuvar pravde i istine, nešto je što opravdava i sam duhovni poredak – ustav, da tako kažemo, duše“, rekao je između ostalog akademik Kirijak Haralambides.

Mada se u jednom trenutku proneo glas da će Sajam knjiga prvog radnog dana trajati pola sata duže, crni najloni po štandovima zakačeni su i pre zvaničnih 20 sati, kad se oglasio tradicionalni aplauz zaposlenih na štandovima.

Državni službenici umesto izdavača

Mimo svake dosadašnje prakse, prostor svečanog otvaranja Sajma knjiga tokom subote, sve do fanfara i zvaničnog početka rada štanda Kipra, kao deo ulaza u Halu 2 bili su zabranjeni za posetioce, uključujući i novinare. Taj ograđeni prostor čuvalo je sajamsko obezbeđenje. Oba otvaranja obeležila su maratonski govori i izostanak izdavača koje su zamenili državni službenici, čiji resori imaju štandove na Sajmu. Osim Selakovića na svečanom otvaranju bio je i Veljko Odalović, predsednik vladine Komisije za nestala lica, dok su pojedini državni sekretari na otvaranju Kiparskog štanda uporno držali prvi red na mestima za snimatelje, pozivajući se na svoje zvanje.

Rezerve i rokade

Na sajamskom prostoru koji su u „Zlatnom krugu“ Arene tradicionalno držali Geopoetika, Klio i Arhipelag, oni su se prvi javno povukli sa 68. Sajma knjiga, proširio se „Kosmos“, dok su i drugi izdavači dobili po koji „kvadratni metar“ više. U „Zlatni krug“ sišao je „Partenon“ koji je, kako se priča, na prošlom Sajmu knjiga obavio važan državni posao brzinskim štampanjem knjiga kubanskih pisaca, jer je status Kube kao zemlje počasnog gosta, navodno ugovoren u zadnji čas političkim kanalima. Prostrani sajamski štand Datastausa u Hali 2 preuzela je Opština Nikšić, a ovaj beogradski izdavač vodi se kao izlagač na jednom od manjih štandova u prvom „prstenu“ Arene. Na 68. Sajmu knjiga učestvuje više do 400 izlagača, od koji nisu svi strogo vezani za izdavaštvo, posebno u Hali 4, a svi dolaze iz više od 15 država. Iako je poslednje dve godine kuburio sa zemljom počasnim gostom, doživeo više „korpi“ i čak na dve godine ukinuo i tradicionalnu „Otvorenu knjigu“ uvedenu 2002, Beograski sajam knjiga sad već zna da će Kipar 2026. zameniti Tunis kao zemlja počasni gost.

Kiparski program

Kipar će na svom izložbenom štandu planira svakodnevni književni program zaključno sa 31. oktobrom, jer 1. novembra neće biti ni zvaničnih sajamskih programa. Pored akademika Kirijaka Haralambidesa, sa ovog podaljeg, Kiprani kažu delom okupiranog, mediteranskog ostrva, u Beogradu gostuju pisci: Antoni Georgiju, Efticija Panajotou, Marija Ijonoju, Pantelija Voutouris, Stela Voskaridu, Stavra Hristodulu, izdavač Ilija Epifaniu, čija izdavačka kuća ove godine obeležava dve decenije rada. Štand Kipra uređen je poput male intimne taverne sa pomorandžama na stolovima, ukrašen veštačkim lavandama i drugim cvećem, stablima limuna i mandarina. Na policama su i srpski prevodi kiparskih pisaca – „Izbor iz poezije“ Kirjaka Haralambidesa, koji je u prevodu Zorke Šljivančanin Štamparija „Makarije“ objavila 2017, kao i izdanja Karposa „Istočni Mediteran“ Ivi Meleagru iz 2024, trilogija Panoa Joanidisa: „Koazinos“, „Deve“ i „Ameika ’62“.

Nobelovka i godišnjice

Javno preduzeće Službeni glasnik sajamski program započelo je odmah u subotu predstavljanjem knjige „Prelomno otkriće – Moj život u nauci“ Katalin Kariko, mađarskog biohemičara. Sajamsko gostovanje ove naučnice koja radi u SAD, a čiji je naučni rad doprineo razvoju vakcine protiv kovida 19 i koja je 2023. dobila Nobelovu nagradu za medicinu zajedno sa američkim imunologom Druom Vajsmanom, izazvalo je veliko interesovanja publike i medija. Na štandu Švedske, koji je u znaku obeležavanja 80. godišnjice objavljivanja prve knjige o Pipi Dugoj Čarapi Astrid Lindgren, juče je bilo reči o jednom drugom takođe „okrugom“ švedskom, ali i svetskom književnom rođendanu – četiri decenije serijala „Mama Mu“ Juje i Tomasa Vislander, koji je ilustrovao Sven Nurdkvist, autor takođe čuvenog serijala o Petsonu i Findusu. Izdavač oba serijala je Kreativni centar. Kao specijalni gost Beogradskog sajma svoje dve nove knjige juče je predstavila italijanska knjževnica za decu Elizabet Marija Dami, autor popularnog serijala o DŽeronimu Stiltonu. Reč je o srpskim izdanjima njenih novih naslova „Putovanje kroz vreme – Potraga za Prsenom“ i „Sto čuda: Upoznajte Italiju“, koje je objavio Vulkan.

Alternativa u 14. beogradskoj gimnaziji

Tokom vikenda 16 izdavača koji bojkotuju 68. Beogradski sajam knjiga organizovali su alternativno sajamsko okupljanje u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji. Reč je o izdavačkim kućama: Blum, Makart, Geopoetika, Biblios, Klio, Evoluta, Radni sto, Media Sfera, Ave Serbia, Bulevar buks, Šmeker-devojka, Arhipelag, Fefon, Futura publikacije, Heliks, Saturna i Buka. Ovo je humanitarni sajam pod sloganom „Knjige, braćo, knjige“ – prikupljeni novac biće doniran fondaciji Jedro, obnarodovao je preko društvenih mreža Parlament 14. beogradske gimnazije. Sajam je otvorila književnica Vida Ognjenović, a zatvorio pisac Dragan Velikić.