Minja Bogavac za Danas: „Kupljeni su svi koji su bili skloni prodaji“

Nova i stara imena na upravljačkim pozicijama izazvala su nezadovoljstvo u javnosti i u većini institucija kulture.

Podsećanja radi, na poslednjoj sednici Skupštine Beograda promenjeni su odbori Bitefa, koji, poput Festa 2025, nije održan, kao i Belefa i Bemusa.

Takođe, nove vršioce dužnosti direktora dobili su Pozorište na Terazijama i Teatar Vuk.

Narodno pozorište u Beogradu objavilo je na svom sajtu da je novi direktor Drame Zoran Stefanović stupio na tu funkciju na Bogojavljenje, na godišnjicu smrti Branislava Nušića, dok je za direktora Beogradske filharmonije imenovan Bojan Suđić.

Minja Bogavac smatra da anegdota koju je nedavno sa javnošću podelio predsednik Vlade Srbije o tome kako je dospeo na tu funkciju dovoljno govori o načinu na koji se u Srbiji biraju ljudi na rukovodećim mestima.

„Pre nekoliko dana predsednik Vlade Republike Srbije podelio je u javnosti ljupku anegdotu o tome kako je postao premijer: krenuo čovek da registruje kola, zazvonio mu nepoznat broj – i eto, Holivud. Kaže da je imao sat vremena da razmisli da li će voditi državu, iako u svom ‘prethodnom životu’ lekara i univerzitetskog profesora nikada nije napisao čak ni jedan običan tvit o politici, upravljanju ili društvu.

Ta anegdota govori sve što treba da znamo o imenovanjima na javne funkcije u ovoj zemlji, koju zovemo našom“, ukazuje Bogavac.

Govoreći o kulturnoj politici, ona dodaje da je „od prvog dana bilo jasno da ovaj režim nema stručni kadar“.

„Vremenom su, međutim, naučili da se snalaze s onim što imaju: u kulturu su rasporedili sve s kojima nisu znali šta će, što je posebno vidljivo na lokalnom nivou.

Zatim su izvukli neke kolege iz drugog i trećeg plana, pa danas svako sa iole ‘kulturnom’ diplomom može da vodi ključnu instituciju. Više od deset godina nismo imali ministra kulture sa stvarnim iskustvom u toj oblasti, a ovaj koga imamo sada, čak i u ovakvoj državi, optužen je za vrlo ozbiljna kriminalna dela“, ističe Bogavac.

Kako navodi, ista imena se godinama rotiraju između različitih javnih funkcija.

„U međuvremenu, kupljeni su svi koji su bili skloni prodaji, a neprestanim rotiranjem po javnim funkcijama njihove biografije su vremenom ‘obogaćene’. Sada već zaista deluju relevantno.

Tako je nastala nova klasa umetnika i radnika u kulturi – klasa podobnih. Toliko uska da nema dovoljno ljudi ni da popune sve mandate.

Svi ostali danas se ne bi ni usudili da konkurišu, jer videli smo kako to izgleda: režim će uzeti vaše ime i reputaciju, sažvakati vas neprestanim mešanjem u posao, pa ispljunuti čim se na neki način pobunite ili suprotstavite.

Njima su potrebni direktori koji potpisuju tuđe odluke i to smo, nažalost, najjasnije videli u slučaju nesrećne direktorke železnice, koja se složila da potpisuje odluke Gorana Vesića. Blaženo nesvesna da je nemešanje u svoj posao – krivično delo.

Ako su tokom pandemije javno preslišavali ‘stručni deo Kriznog štaba’, jer su ‘znali bolje’ od lekara, čemu da se nadaju stručnjaci i ‘stručnjaci’ iz onih oblasti od kojih ne zavise životi?
Pitanje je retoričko.“ zaključuje Minja Bogavac.