STANISAVLJEVIĆ, Miodrag Miša (Požega, 20. II 1941 – Beograd, 16. VIII 2005), pisac, pesnik, dramaturg, kritičar, satiričar, izuzetna pojava u novijoj srpskoj književnosti, čovek koji je svojim moralnim stavom izazivao pravu „pometnju u ludilu jednoumlja“. Diplomirao je na grupi za jugo-svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
STANISAVLJEVIĆ, Miodrag Miša (Požega, 20. II 1941 – Beograd, 16. VIII 2005), pisac, pesnik, dramaturg, kritičar, satiričar, izuzetna pojava u novijoj srpskoj književnosti, čovek koji je svojim moralnim stavom izazivao pravu „pometnju u ludilu jednoumlja“. Diplomirao je na grupi za jugo-svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik Vidika, a potom član redakcija filmskog časopisa F i Filmografa. Od sredine sedamdesetih pa sve do čistke koju je sproveo Milorad Vučelić 1992, radio je u redakciji Dramskog programa TV Beograd. U poeziji je prešao put od rane lirske faze (Pisma Aleksandra Roša), preko eksperimentisanja formom i jezikom tokom osamdesetih (Novi ritmovi, I, II) do angažovane poezije devedesetih (Jadi srpske duše). Pisao je pesme i drame za decu, prevodio je Pasternaka i Brodskog. Kao dugogodišnji kolumnista Republike napisao je seriju briljantnih kritičkih i analitičkih tekstova bez kojih se danas ne može razumeti doba Miloševićeve vlasti niti srpska kultura u to vreme (Golicanje oklopnika, Svaštalice, Elan mortal, Katarza i katarakta).
Da bi preživeo, tokom devedesetih se bavio rukodelstvom, praveći hoklice, reparirajući nameštaj, ramove, dečje sanke i poslužavnike koje je potom prodavao na Bulevaru ili kod Palilulske pijace. Živeo je, radio i umro mimo javnosti, iako je zapravo bio jedan od najznačajnijih aktera srpske kulture. Književne institucije su mu poslednji put dodelile nagradu za poeziju davne 1989, kada je priznanje „Milan Rakić“, na osnovu procene žirija (Vasa Pavković) morao da podeli sa Rajkom Petrovim Nogom. Nakon toga je zauvek ekskomuniciran iz zvanične srpske literature.
Za novinarsku etiku i hrabrost, 2000. je postao laureat nagrade „Dušan Bogavac“.
Miodrag Stanisavljević je u srpsku književnost prvi uveo teme Omarske, rata u Bosni, krivice i odgovornosti o čemu je pisao na izuzetan, nov način. Kada se jednog dana bude postavilo pitanje etike srpske književnosti, njegovi tekstovi biće nezaobilazni. Biće to Die Stunde Null, odakle će naša književnost, htela ona to ili ne, morati iznova da računa svoje književno vreme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
