Mirko i Slavko, superheroji Jugoslavije: Proglašeni su za neosporan šund, a porazilo ih je vreme

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Koliko godina ima autor ovog članka ?

2. ja sam, kao klinac, čitao ove sripove. U poredjenju sa komandantom Markom, Teksom Viverom , Zagorom, Mirko i Slavko su bili smešni ali poenta i nije bila u crtežu i priči, već u samom nazivu edicije NIKAD ROBOM. I svi ostali stripovi su veličali sloborarski duh, pravdu, zajedništvo i jednakost ljudi. Danas toga nema, već se ismevamo sa svojom istorijom, svojim nasledjem, dozvoljavajući neobrazovanima da nameću svoje vrednosti i stavove. Ja sam , uz Mirka i Slavka, stekao drugove sa kojima se družim ceo život i koji su bili uz mene i moju porodicu kad je bilo teško, tako da i mitsku rečenicu pazi metak doživljavam kao alegoriju za prijatelja koji je uz tebe kada se i glava gubi.

3. I ja sam učestvovao u crtanju tog stripa u kooperaciji sa Buinom. Ja sam prema tekstu (koji sam dobijao od Srećaka Jovanovića) osmišljavao i crtao scene ostavljajući mesta za likove koje je docrtavao lično Buin. Doduše, mogao sam i ja da nacrtam neke sporedne likove kao što su mrtvi Nemci ( a bilo ih je mnogo) pa grupu partizana u jurišu itd. Morao sam da nactram nemačke tenkove i avione („Štuke“) razne vrste oružja, eksplozije, planine, doline, kuće itd. I naravno da ispišem tekstove čitkim (i ujednačenim) slovima u tzv. „oblačićima“. To je trajalo do 1973. i kad je naprasno prekinuto. Kad sam upitao zašto, odgovoreno je da je to nešto politički. Više nisam pitao.

4. Kao klinac sam se oduševljavao Mirkom i Slavkom. Mnooogo kasnije sam saznao da se, po međunarodnom pravu, korišćenje dece u ratne svrhe smatra ratnim zločinom. Dok su ostala deca rasla uz bajke, mi u Jugi smo rasli uz Mirka, Slavka, Sirogojna, Boška Buhu, mrtve, ranjene, mučene, streljane.. Nije ni čudo što smo se posle pobili u krvavom secesionističkom ratu..