„Mladavina“, „Ljuborečje“ i „Vedroumlje“ u trci za najbolju novu srpsku reč – glasanje traje do 29. oktobra

Podsetimo, u širem izboru bilo je stotink reči a stručni žiri je u uži izbor uvrstio samo 23 reči.

Među predlozima za najbolju novu srpsku reči u užem izboru našli su se “Jučetina”, “Ljudoljublje”, Mladavina, kao i VUM za veštačku inteligenciju.

STUDENTOLJUBLJE – Predlažem reč studentoljublje, zbog ponosa i ljubavi koje zbog njih i prema njima osećamo, zbog toga što vraćaju nadu da će doći „bolja vremena”, zbog njihove neustrašive borbe za zdravije, poštenije i lepše sutra.

JUČETINA – Odgovor na „šta ima za ručak“? Jučetina je nastala baš kad smo nešto pričali o sledećem ručku, pa se spominjala jagnjetina, teletina, i onda neko pita a šta ono beše danas za ručak, pa rimovano sa tim spiskom neko ispali „jučetina”, tj „ono od juče”.

LJUDOLJUBLJE – U današnjoj upotrebi najčešće koristimo stranu reč altruizam za osobu koja brine za dobrobit drugih ljudi, a samim tim što brine pokazuje i određeni stepen međuljudske ljubavi i težnju ka dobrim i humanim međuljudskim odnosima. Ova kovanica kao reč bi mogla da bude srpska reč koja bi vremenom zamenila reč altruizam koja se trenutno najviše koristi da opiše ovakvu osobinu neke osobe.

SKLOPIDAN – Ovu reč je otkrila moja petogodišnja sestričina. Sklopidan predstavlja trenutak kada dan prelazi u noć. Dok je jednom prilikom posmatrala zalazak sunca, trenutak koji je nastao kada je sunce nestalo sa vidika, oduševljeno je ispratila rečima: „Vidi, evo sklopidan!“

BEZREČICA – Stanje velikog uzbuđenja kada se dogodi nešto potpuno neočekivano, lepo ili ružno, pa ne možemo da nađemo prave reči. Nastala na kafi sa komšinicom koja je nekoliko puta ponovila: „Nemam reči!“, a ja na to: „Danas si u velikoj bezrečici!“ „Kako si to lepo rekla“ – odvrati komšinica.

MLADAVINA – Vladavina mladosti ili vladavina mladih. Prirodni poredak stvari koji nažalost još uvek nije uspostavljen u ovoj zemlji, ali polako idemo ka tome. Smatram da su studenti svojim višemesečnim prkosom pokazali da na mladima zaista svet ostaje.

MEDOŽUČNO – Po profesiji sam književni prevodilac. Reč koju predlažem na ovogodišnjem konkursu kovanica je koja je nastala dok sam prevodila esej koji se bavi erosom kao iskustvom koje je istovremeno izvor zadovoljstva i patnje. Reč je pogrešno prevedena na engleski jezik kao gorko-slatko čime se gubi izvorni redosled koji oslikava slatko iščekivanje praćeno gorkim razočaranjem jer stvarnost ne može parirati ljudskim očekivanjima. Što se tiče srpske verzije ove reči, koliko sam ja uspela da istražim, ona još uvek ne postoji. Dok sam razmišljala kako bi se ovaj pojam na srpskom mogao sročiti, pale su mi dve ideje na pamet: da iskoristim antonime ili se oslonim na oksimoron. Dok je prvi put davao previše bukvalne mogućnosti (slatkogorko, žarkoledno, slađanočemerno, itd.), drugi se ispostavio kao poetičniji – tu se izdvojila reč milomrazno, ali se javio problem značenja, jer mraz koji miluje bi mogla biti lepa pesnička slika, ali onaj ko prvi put čuje ovu reč verovatno bi samo naslutio njeno značenje, te mi se učinila nedovoljno preciznom. Tada sam se setila čuvenog Njegoševog stiha iz „Gorskog vijenca”: „Čašu meda jošt niko ne popi, što je čašom žuči ne zagrči; čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju.” Čini mi se da ova misao sasvim tačno odražava osećanje koje je Sapfo utkala u pojam γλυκύπικρον, kao i tu iskonsku svezanost ova dva koncepta, jer u svemu slatkom ima malo gorkog, i obratno, a što je jednako važno, duboko je ukorenjena u svesti srpskog naroda. Stoga sam se oslonila na reči med i žuč da prenesu značenje, a na njihovu kombinaciju da bude okidač koji će kod čoveka sa našeg podneblja, koji nikada pre nije čuo ovu reč, probuditi sećanje na poznati citat. Tako je nastala reč medožučno.

SNOVIDNIK – osoba koja često ima proročanske snove.

NEMALAC – Onaj koji nema nešto (suprotno od imalac). Reč imalac je ustaljena u pravnoj terminologiji (imalac prava, imalac licence). Antonim reči imalac nije ustaljen u srpskom jeziku. Cilj je dati novu reč za osobu koja je lišena nečega (prava, mogućnosti, imovine) ili iz drugog razloga nešto ne poseduje. Nemalac mišljenja, nemalac stava, itd.

ZLATOTREN – Kratak deo dana pred zalazak sunca kada su boje oko nas najizraženije a pajzaži najslikovitiji. Reč je osmišljena kako bi se na pravi način i lepotom jedne reči opisao jedan od najlepših perioda dana, posebno značajan za umetnike, fotografe i ljubitelje prirode.

BLAGOKAZ – Blago, toplo, nežno i iskreno kazivanje, kazivanje koje dušu pomiluje, koje je melem na ranu, nada i vera. Više puta sam je upotrebio u svojim pesmama i čitaoci su vrlo pozitivno reagovali i koristili je u svojim komentarima.

ZAVIČAJNICA – Kuća odmornica – vikendica u zavičaju. Šta ima lepše? To su uglavnom stare i lepe kuće, koje je gotovo svako od nas nasledio od predaka koji su otišli iz zavičaja.

LJUBOREČJE kao zamena za reč FILOLOGIJA. Naravno, kao nauka filologija može da ostane kao takva u strogo naučnom smislu, ali moj predlog je da postoji i ova verzija koju predlažem. Ljubo- od glagola ljubiti, voleti i -rečje poput reči narečje, doručje, naručje sa sufiksom -je.

VUM = veštačka inteligencija. Objašnjenje: S obzirom da se već uveliko odomaćuje engleska skraćenica „ej-aj“ za izraz „veštačka inteligencija“, a ista postaje sveprisutna i u sve većoj primeni (poznajem i neke bezmalo stogodišnjake koji sada već redovno koriste „čet dži pi ti“) palo mi je na „um“ da bi mogla da se sačini reč koja bi sadržala početno slovo reči „veštačka“ i reč „um“. Reč „um“ u našim rečnicima stoji u objašnjenjima reči „inteligencija“ (npr. u Rečniku srpskohrvatskoga književnog jezika, knjiga 2, u izdanju Matice srpske i Matice hrvatske iz 1967, str. 463, navodi se da je inteligencija, između ostalog, „bistrina uma“).

NESEBICA – Osećanje čiste ljubavi lišeno sebičnosti.

STARALIŠTE – Ustanova ili dom namenjen zbrinjavanju, nezi i boravku starijih osoba. Nadahnuće i obrazloženje: Postojeći izraz „gerontološki centar“ potiče iz grčkog (geron = starac) i latinskog (centrum = središte) i deluje hladno, birokratski i strano u srpskom jeziku. Kod postojećeg izraza „starački dom“, „starački“ može imati pogrdnu, negativnu konotaciju. Fokus samo na mestu (dom), bez naglaska na brigu i deluje hladno i institucionalno. Reč „staralište“ je domaća tvorenica koja upućuje na dvojako značenje: „Star“ – u značenju „star čovek“. „Starati se“ – glagol koji označava brigu, staranje, pažnju. Upravo to je suština ovih ustanova: ne samo da stariji tu borave, već da se o njima stara sa ljubavlju i odgovornošću. Sufiks „-ište“ daje jasno značenje mesta gde se nešto odvija (boravište, prihvatilište, utočište). Tako „staralište“ prirodno označava mesto gde se stariji ljudi nalaze, ali i gde se o njima stara. Topla i humana – dok „gerontologija“ zvuči hladno i sterilno, „staralište“ je toplo, blisko i domaće: U našem mestu postoji malo, ali toplo staralište u kome se ljudi osećaju kao kod kuće.
SLOVOPLET Građenje novih reči, kao „pletenje” starim nitima novog, čudesnog, drugačijeg. Bila bi ova reč predivan naslov za pesmu ili knjigu.

NEOLAŽIZAM Svet je ophrvan novim vrstama laži. Često najugledniji članovi društva poput političara, za koje smatramo da trebaju biti pošteni, postali su ti koji putem izjava i javnih glasila svesno govore često očigledne laži. Često te neistine lukavo mešaju istinit i lažni sadržaj, kako bi slušalac, običan građanin, bio zbunjen i prevaren. Primeri su poricanje naučnih dokaza o klimatskim promenama, ili kada kriminalci preuzimaju uloge policije ili sudije koje sa namerom krše zakone. Neolažizam je ta vrsta hibridne laži, ali i društveno uređenje koje se zasniva na lažima.

VEDROUMLJE, VEDROUMNOST – Predlažem ovu reč (imenicu) kao zamenu, odnosno sinonim za reč latinskog porekla OPTIMIZAM. Nisam je našla ni u jednom rečniku srpskog jezika. Značenje reči: stanje ili nastrojenje vedrog uma, vedrih, radosnih misli. U Rečniku srpskoga jezika MS se reč OPTIMIZAM, između ostalog, objašnjava i kao „vedro duševno raspoloženje“, a u Rečniku srpskohrvatskoga književnog jezika i kao „životna vedrina“. Stoga imenicu VEDROUMLJE/VEDROUMNOST smatram prikladnom srpskom zamenom (ili bar odgovarajućim sinonimom) za reč OPTIMIZAM stranog porekla. Pridev (kao zamena za OPTIMISTIČAN, -čna, -čno) bi bio VEDROUMAN, -a, -o; zamena za imenicu OPTIMISTA bi bila: VEDROUMNIK/VEDROUMNICA. Dakle, po primeru postojeće srpske reči bezumlje, bezumnost, odnosno prideva bezuman, -a, -o i imenice bezumnik, bezumnica, koja, naravno, ima drugačije značenje. Nadahnuće: nastrojenje, raspoloženje studenata u njihovom hodoljublju i ostalim društvenim aktivnostima proteklih meseci u Srbiji. Poželela sam da za taj optimizam nađem odgovarajuću srpsku reč.

NADPAMETITI – Nadvisiti nekoga u diskusiji po osnovu bistrih, logičnih i brzih izlaganja. Često osmišljavam nove reči, to situacija nametne, recimo kada hoću brzo da se izrazim i opišem stanje, situaciju, ili kada hoću da dam novo ime detetu, ali takvo ime koje opisuje šta tada osećam prema detetu i koliko mi znači. Ovu reč sam osmislila tokom razgovora sa kolegom, ali je nisam dugo tražila, sama se u sekundi pojavila kao idealna da opiše da je moj zaključak bio efikasniji, i bliži suštini i temi o kojoj smo govorili.

SANPUTICA – San koji ti pokazuje put, san koji se ostvaruje, koji predviđa šta će ti se dogoditi u životu.

GRDNOZVUČJE – Kakofonija, disharmonija, nesklad zvukova. Sve ono što čujemo a što nam biva neprijatno i teško podnošljivo. Inspiraciju za ovu reč pronašao sam u obilju stranih reči i izraza koji se koriste kada se govori o ovom pojmu, od kojih su neki gorenavedeni. Iako u našem jeziku postoji reč nesklad, ona je često opšta i ne prenosi snažan osećaj nesrazmere ili nelagode koju određeni zvuci bude.

PUNODUŠJE – Za nadahnuće za osmišljavanje ove reči zahvalnost dugujem studentima širom Srbije koji se bore za pravdu i slobodu. Punodušje se može koristiti za najmanje dva slučaja. Prvo je osećaj koji vas preplavljuje kada spoznajete značaj, moć i veličinu nekog vanserijskog, hrabrog i plemenitog dela ili čina. Drugo je osećaj koji vas ispunjava kada lično učinite nešto što drugima menja život na bolje, budi kuraž, raspaljuje ljubav, a za to ne želite priznanje ili nagradu.

Na ovoj stranici možete glasati za najbolju novu srpsku reč do 29. oktobra.