Krajem prošle godine okončan je tiho i nenametljivo život Mladena Popovića (1953), scenariste i autora više od 300 radio i TV emisija, pisca tekstova za pop i rok muziku i brojnih pozorišnih komada od kojih su najpoznatiji „Nižinski“, „Buba“ i „Maslačak i retard“.
U kratkim vestima o Mladenovom odlasku uglavnom je navedeno ono osnovno, toliko da podseti one sa dužim ili boljim sećanjem na neke stvari koje su obeležile naše i njihove živote tokom višedecenijskog prisustva ovog autora na domaćoj televizijskoj i javnoj sceni.
Mladen Popović je bio čovek koji je nesebično sa auditorijumom i svojim prijateljima delio radost života koji je neizmerno voleo, znanje o gotovo svemu i svačemu što se ticalo moderne popularne muzike, najnovijih pozorišnih i naročito filmskih ostvarenja, savremene književnosti. Izgrađenog ukusa i erudicije za koju je i te kako bilo potrebno vreme da bi se stekla, bio je dinamični komentator prenosa dodele Oskara, Pesme Evrovizije, i u nekom dalekom vremenu od pre tri decenije, u julu 1985, velikog koncerta „Lajv Ejd“ (Live Aid) sa londonskog Vemblija. Nije na odmet pomenuti činjenicu da je kompozicija „Za milion godina“ iz juna iste godine, a u čijem stvaranju je Mladen učestvovao, predstavljala doprinos tadašnje Jugoslavije ovom humanitarnom gestu svetski slavnih koji su se zalagali za borbu protiv gladi u Africi.
Takođe, vredi podsetiti da je Mladenov odlučan stav protiv jednostranosti, ksenofobije i autizma režima Slobodana Miloševića onih tužnih godina presudio da bude oteran sa Radio-televizije Srbije (RTS), kojoj je posvetio dve decenije rada, bivajući autor i urednik „Hita meseca“, „Igara bez granica“ i filmskog programa. Izjava podrške demonstracijama 1996. i kritika izveštavanja RTS o višemesečnim protestima, data tadašnjoj „Našoj Borbi“, okončala je zauvek njegov rad u toj kući. Mladen je uspeo da nađe novi put koji ga je vodio do nekadašnjeg „Sačija“, pa i filmskog programa „Pinka“ gde nam je poklonio premijere najnovijih filmskih hitova i svetski cenjenih serija sredinom dvehiljaditih, da bi naposletku postao slobodan umetnik.
Od te perspektive nije bežao ni one još davnije 1975. kada je diplomirao dramaturgiju u 22. godini u klasi profesora Slobodana Selenića. Među nama koji smo išli u vračarsku školu „Đuro Salaj“ (današnja „Sveti Sava“) sigurno je bio najmlađi diplomac, veseo i pun optimizma, najdruštveniji među jedincima, čovek koji je znao i kojeg je znalo pola tadašnjeg Beograda. I danas je tako u određenim krugovima u kojima se kretao tokom čitavog života, uglađen, besprekorno vaspitan, poliglota i nepogrešivo precizan u svemu što je ocenjivao, izrekao i cenio. Jedinstveni Mladen Popović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
