Jedna od značajnih ličnosti španske savremene književnosti, pisac, pesnik, esejista i nekadašnji ministar kulture Španije, Sesar Antonio Molina, predstavio je našoj čitalačkoj publici svoju knjigu „Fuga o ljubavi“ u izdanju Arhipelaga, prvu koja je prevedena i objavljena na srpskom jeziku.
Ovaj roman u pričama otkriva Molininu pesničku stranu, ali i znanje istinskog erudite koji se poigrava i iskustvima drugih umetnosti. Ovakav pristup književnosti naslućuje se i u samom naslovu knjige kroz višestruko tumačenje reči fuga. Sesar Antonio Molina otkriva šta se krije iza naslova – beg, ponavljanje jednog te istog segmenta ili nešto treće.
– Hteo sam da se poigravam idejom fuge kao muzičke kompozicije i to je zapravo centralni deo knjige. A iza svega toga je permanentno kretanje ljubavnika, traganje za nečim što se nikako ne može probati.
Pišete prozu, poeziju, eseje, fiktivne memoare. Da li ovaj roman objedinjuje te vaše različite afinitete?
– „Fuga o ljubavi“ pokušava da objasni kako se različiti književni žanrovi mogu objediniti u jednu priču i zato se pojavljuju razne reference na druge autore. Najvažnije je što roman poseduje veliko poetsko osećanje, a senzibilitet koji je utkan u likove može da poseduje samo jedan pesnik. Moji likovi su veoma čistih, jasnih emocija, a naracija omogućava da u nju sve stane. Roman, zapravo, pokazuje da je moguće jedno uz drugo postaviti različita izražavanja, ali na jedan vrlo prirodan način.
Poližanrovski pristup književnosti podrazumeva i intertekstualnost, komuniciranje s drugim autorima i umetnostima. Koliko je dijalog u drugim sferama umetnosti prisutan u vašoj književnosti?
– Ne samo da u svojoj knjizi razgovaram s drugim autorima, već komuniciram i sa likovima koje su oni stvorili. Oni su fiktivni, ne pripadaju samo autoru već svima nama i zato im možemo podariti novi život. U nekim svojim pričama, na primer, oživljavam junake iz Antonijanovih filmova, i činim da žive u moju korist, ali protiv njihovog stvarnog kreatora. „Fuga o ljubavi“ puna je međusobnog poigravanja glavnih junaka i pisca i otkriva skriveni dijalog među njima. Sve u svemu, mislim da su moji likovi time zadovoljni.
Kao nekadašnji ministar kulture, direktor Centra lepih umetnosti u Madridu i Instituta Servantes imate uvid u kulturu i status umetnosti u okviru nje. Da li vam se čini da je književnost marginalizovana i ugrožena drugim dostignućima današnjice?
– Danas ima mnogo više čitalaca nego ikada ranije, ali radi se o tome da ne čitaju svi dobru književnost. Najveći problem današnjice je kako pokazati da je dobra književnost isto toliko zanimljiva kao i ona loša, a uz to vas mnogo više nauči. Cilj književnosti nije da rastereti, već da pomogne u novim saznanjima, da nas pokrene na razmišljanje o sopstvenoj egzistenciji. Uvreženo mišljenje da je književnost kao demokratija i da je oduvek dobijala najviše glasova, ne deli i književnost sama. Što se više šire uticaji u kulturi, sve više se gubi kvalitet, koji se neprestano mora tražiti. Ali verujem da će uvek postojati onaj odani, mudri, pripremljeni čitalac, koji se ne plaši tišine i razmišljanja o sopstvenom postojanju i time će pomoći da se održi prava književnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
