Mokrin House Art Colony: 7 dana koja mogu da preokrenu regionalnu umetničku scenu

Mokrin House Art Colony mladim umetnicima iz celog Balkana pruža jedinstvenu priliku da u profesionalno strukturisanom, mentorski vođenom okruženju rade na novim umetničkim projektima i istovremeno razvijaju sopstvenu praksu.

Prva kolonija biće održana sredinom januara 2026. godine, u trajanju od sedam dana. Žiri će izabrati 16 mladih umetnika koji će, uz intenzivan mentorski program, stvarati nova dela. Mentorski tim predvodi Marina Marković, ovogodišnja predsednica žirija, dok će program podržavati Ivana Ivković, Saša Tkačenko i Šejla Kamerić. Svaki učesnik će tokom kolonije kreirati novo umetničko delo koje će biti poklonjeno sponzorima projekta, dok će pre dolaska u Mokrin pripremiti posebno delo namenjeno dvanaest škola u ruralnim sredinama Srbije – korak koji ima za cilj da savremena umetnost postane dostupnija mladim generacijama i izvan velikih gradova.

Kolonija se, kako objašnjavaju mentori, fokusira ne samo na produkciju umetničkih dela, već i na edukaciju i profesionalni razvoj mladih autora. Saša Tkačenko ističe da je njen cilj „otvoreni dijalog i razmena iskustava“, prostor u kojem autori ne moraju odmah znati svoju destinaciju, već mogu istraživati različite medije i koncepte, od slikarstva i skulpture do performansa i intermedijalnih formi. Njegovo iskustvo sa mladom scenom pokazuje koliko neposredni kontakt i zajednički rad mogu oblikovati profesionalni razvoj: „Scena je živa, ona je katalizator svega dobrog, ali i lošeg, i kroz direktan susret sa drugim umetnicima učimo najviše.“

Za Ivanu Ivković, kolonija je retka prilika za kontinuirani rad u prostoru bez hijerarhije: „Očekujem da ova kolonija postane prostor u kojem mladi umetnici mogu razviti svoje ideje u kontinuitetu, uz podršku i dijalog koji se retko dešava u regularnim okolnostima. U trenutku kada institucionalna podrška izuzetno oskudeva, samo vreme za rad deluje kao luksuz.“ Ivković ističe da kolonija otvara prostor za novu vrstu zajedništva, koja ne zavisi od formalnog autoriteta, već od međusobne podrške, generacijske empatije i eksperimentisanja.

Marina Marković naglašava ličnu motivaciju da podrži mlade kolege: „Rezidencijalni i mentorski programi na našim prostorima su izuzetno retki, a oni su ključni za sazrevanje umetnika. Mokrin House omogućava balans između kolektivne razmene i individualne koncentracije – prostor gde nastaje umetnost, dijalog i zajednica.“

Sa druge strane, Šejla Kamerić dodaje važnu dimenziju iskustva generacije koja je stasavala u postratnom i tranzicionom prostoru Balkana: „Danas mladi umetnici imaju priliku da budu vidljiviji, scena je brža i intenzivnija, ali postoji i nova vrsta hitnosti, koja proizlazi iz stalne potrebe za prisustvom i borbe za prostor.“ Za Kamerić je ključni zadatak kolonije povratak kulturnog kapitala zajednici: „Umetnik mora imati snažnu bazu iz koje dolazi – globalna scena je privlačna, ali bez lokalnog uporišta sve može ostati krhko. Ono što se mora stalno graditi jeste kolektivnost i vera u zajedništvo.“

Mokrin House Art Colony, kroz svoj mentorski program, produkciju i edukativni doprinos školama, ima potencijal da regionalnu umetničku scenu preokrene za 180 stepeni. U vremenu kada je podrška mladim autorima fragmentirana, ovakvi programi pružaju ključnu infrastrukturu za razvoj održivih umetničkih praksi i afirmaciju novih perspektiva.