Morgan Frimen svima preporučuje da pogledaju ovih 7 filmova

Bilo da je narator u dokumentarcima ili glumi nezaboravne likove, Morgan Frimen je i sam veliki ljubitelj filma, piše Index.hr.

Za Frimena, dobar film nije nužno blokbaster, niti mora imati složene efekte. On traži priče koje govore o ljudima, odnosima i unutrašnjim borbama.

Filmove koji se pamte ne zbog akcije, već zbog osećaja koje izazivaju. U intervjuima za BBC, AFI i emisije poput „Inside the Actors Studio“, otkrio je koji su mu filmovi posebno prirasli srcu i koje bi preporučio svima da pogledaju.​

Kum (The Godfather, 1972)

Morgan Frimen je više puta izjavio da često gleda „Kuma“ jer ga smatra besprekornim u svakom aspektu – režiji, scenariju i glumačkim izvedbama.

U intervjuu za „AFI’s 100 Years…100 Movies“, rekao je da je „Kum“ film koji „postavlja standarde za sve druge filmove koji se usude obrađivati temu moći, porodice i morala“.​

Prema Frimenu: „To nije samo priča o mafiji. To je priča o lojalnosti, izdaji i ceni moći. Jedan od retkih filmova koji ne gubi snagu ni nakon desetog gledanja.“​

Tačno u podne (High Noon, 1952)

U razgovoru za „The Guardian“, Frimen je rekao da je „Tačno u podne“ film koji ga je kao mladog glumca naučio šta znači imati unutrašnju moralnu borbu na ekranu.

Divio se Gari Kuperu, koji je u ulozi šerifa prikazao tihu odlučnost, a cela priča o pojedincu koji se suočava s opasnošću dok ga društvo napušta ostavila je dubok utisak na Frimana.​

„Taj film pokazuje kako izgleda istinska hrabrost. Kad znaš da ćeš ostati sam, a svejedno ne odustaješ“, rekao je glumac.​

Memento (2000)

U intervjuu za NPR, Morgan Frimen je istakao kako ceni inteligentne narativne konstrukcije, a „Memento“ ga je potpuno osvojio svojom nelinearnom strukturom.

Rekao je da ga je film Kristofera Nolana naterao da „ponovo razmisli o tome šta sve film može biti“ i da ga je oduševila ideja da publika do kraja ne zna šta je istina.​

„Nolan vas tera da razmišljate. Taj film je poput zagonetke koju ne možeš pustiti iz ruku“, komentarisao je Friman.​

Amadeus (1984)

Za Frimena, muzička drama „Amadeus“ nije samo film o Mocartu, već o ljudskoj prirodi, zavisti i boli kada neko prepozna genijalnost, ali zna da je nikada neće dostići.

U razgovoru za „Inside the Actors Studio“, rekao je da ga je izvedba F. Mareja Abrahama duboko dirnula i da je reč o filmu koji ga emocionalno iscrpi svaki put kad ga pogleda.​

„To je film koji pokazuje kako nas sopstvena ograničenja mogu uništiti iznutra. Genijalno i bolno“, rekao je glumac.​

2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey, 1968)

Frimen, koji je producirao više dokumentaraca o svemiru, uključujući seriju „Through the Wormhole“, kaže da je ovaj film jedan od ključnih razloga zašto se zaljubio u svemirsku tematiku.

Smatra ga „ne samo filmom, već iskustvom“, a posebno ističe vizuelnu vizionarnost i muziku koja „hipnotiše“.​

Čovek-slon (The Elephant Man, 1980)

U razgovoru za „Time Magazine“, Morgan Frimen je rekao da ga je ovaj film „potpuno slomio“ i da je to jedan od retkih filmova uz koje otvoreno plače.

Priča o Džonu Meriku, čoveku s teškim deformacijama, za njega je snažno podsećanje na to koliko malo empatije zna postojati u društvu i koliko je dostojanstvo važno, bez obzira na izgled.​

„Nikada ne zaboraviš njegov glas kad kaže: ‘Ja nisam životinja’. Taj trenutak me proganja još uvek“, rekao je Frimen.​

Ubiti pticu rugalicu (To Kill a Mockingbird, 1962)

U više intervjua Frimen je rekao da je ovo film koji bi trebalo prikazivati u školama širom sveta.

Smatra da je Gregori Pek kao Atikus Finč jedan od najvažnijih prikaza pravednosti u filmskoj istoriji. Film mu je važan i lično, jer je odrastao u doba rasne segregacije u SAD-u.​

„Taj film pokazuje šta znači biti moralna osoba u nemoralnom vremenu. A to je lekcija koju nikad ne smemo zaboraviti“, rekao je glumac.​