Muzika koja diše s gradom: O upravo završenom 45. Međunarodnom džez festivalu u Montrealu

U deset dana, grad na ostrvu, između mirnih voda reke Prerije i moćnog Svetog Lorena, disao je u ritmu više od tri hiljade umetnika, pristiglih iz tridesetak zemalja sa svih strana sveta.

Ulice su bile zatvorene za saobraćaj, ali širom otvorene za muziku i susrete.

Na uličnim scenama, u parkovima i dvorištima Kvarta spektakla, smenjivali su se koncerti od podneva do ponoći, slobodni i dostupni svima.

Ogromni ekrani, postavljeni na prilazima festivalskom prostoru, prenosili su nastupe publici koja se svakim danom brojala u desetinama hiljada.

Bio je to praznik grada, poklon umetnosti.

Među mnoštvom štandova, mirisale su poznate ulične poslastice: pivo koje se pije na nogama, nezaobilazni putin — prženi krompiri preliveni tamnim sosom i posuti grudvicama sira — i slatki zalogaji kao što je čuveni dabrov rep.

Kvebeška svakodnevica preseljena u festival — opuštena, srdačna i šarmantna.

Džez festival u Montrealu ne donosi samo muziku, on pokreće grad iznutra, stvara ritam koji odjekuje u koracima prolaznika, u smehu dece, u osmesima neznanaca.

Noći su blage, svetlost reflektora prepliće se sa zvucima saksofona i kontrabasa, a sve deluje moguće, čak i ono što se inače ne usuđujemo da zamislimo.

Veliki događaj ovogodišnjeg izdanja bio je koncert nigerijske pevačice Ayre Starr, rođene u Beninu, čiji je nastup okupio više od 100.000 ljudi.

Sa glasom punim raspona i topline, u stilu koji spaja afro-pop, R&B, soul i džez, ona je pevala na mešavini engleskog, nigerijskog i jezika joruba — autentično, moćno, živo.

Publika je bila deo ritma, deo teksta, deo energije.

Jedan od gala koncerata bio je posvećen stogodišnjici rođenja Oskara Pitersona, montrealskog džez virtuoza, pijaniste i kompozitora čiji je umetnički život ostavio neizbrisiv trag u svetskoj muzičkoj istoriji.

No možda je najdublji trag ostavila Esperanza Spalding, kontrabasistkinja, kompozitorka i pevačica, dobitnica Gremija i jedna od najinspirativnijih figura savremenog američkog džeza.

Njen koncert bio je mnogo više od muzičkog nastupa — to je bio dijalog duha i tela, pokreta i zvuka, umetnosti i života.

Sa dve plesačice čiji su pokreti utelovljavali slobodu, i bendom koji je savršeno pratio njene solaže, Esperanza je ispisala jedno od najsnažnijih poglavlja festivala.

Publika je, bar na tren, poverovala da čuda postoje.

Njene reči odjekuju: „Istorijski kontekst u kojem su moji prethodnici stvarali bio je drugačiji, ali užas, šok i prezir prema životu i planeti ostaju slični. Naš zadatak je da doprinesemo, koliko možemo, da svet postane bolje mesto za život. To je ono što mogu da učinim kroz muziku.”

Pored nje, na festivalskim binama smenjivali su se i mnogi drugi velikani: Wynton Marsalis, trubač i vođa njujorškog ansambla Jazz at Lincoln Center, Natalia Lafourcade, muzička pesnikinja iz Meksika, Ben Harper, gitarista i pevač iz Kalifornije, zatim Mon Laferte, čileansko-meksička umetnica širokog izraza, američka džez pevačica Dianne Reeves, kao i kanadske zvezde Amanda Marshall i Holly Cole.

Potonja je još jednom pokazala kako se klasici džeza, popa i kantrija mogu preoblikovati sopstvenim pečatom i žarom.

Festival klasične muzike

Dok se grad lagano umiruje posle džez festivala, samo pedesetak kilometara dalje, u miru regije Lanodijer, počinje jedan drugi, jednako veličanstven zvuk.

Festival klasične muzike Lanaudière, najvažniji te vrste u Kvebeku, pozdravio je leto koncertom Montrealskog simfonijskog orkestra i hora, pod upravom Rafaela Payarea, koji su izveli monumentalnu Carminu Buranu Karla Orfa i Rapsodiju na temu Paganinija Sergeja Rahmanjinova.

Pod vedrim nebom, u prirodnom amfiteatru Fernand-Lindsay, publika će i ovog leta moći da čuje velika imena međunarodne scene: Leonardo García Alarcón, Christian Tetzlaff, Franco Fagioli, William Christie, Kent Nagano…

Festival će se završiti spektakularnom koncertnom verzijom Vagnerovog „Tristana i Izolde“, u izvođenju Metropolitenskog orkestra iz Montreala i pod dirigentskom palicom Yannicka Nézeta-Séguina.

Među solistima: Stuart Skelton, Tamara Wilson, Karen Cargill i Franz-Josef Selig.

Ovaj koncert se s razlogom već sada najavljuje kao vrhunac sezone za ljubitelje opere i orkestarskog sjaja.