„Nadaš se da će tekst ostaviti trag“ – Darko Tuševljaković dobitnik 72. NIN-ove nagrade

U najužem izboru žiri je razmatrao šest romana, a kako je ocenila Adrijana Marčetić, članica žirija, svi oni na sebi svojstven način komuniciraju s romanesknom tradicijom, starijom i savremenom književnošću, svesni da pripadaju široj zajednici koja se zove književnost.

„To nisu izolovane priče o pojedinačnim junacima, već romani koji ulaze u dijalog s književnošću“, istakla je Marčetić, dodajući da je to znak da su u najuži izbor za NIN-ovu nagradu ušli osvešćeni i ozbiljni pisci.

Laureat Darko Tuševljaković rekao je da je još uvek u šoku i da veruje da će, kako dan bude odmicao, početi da oseća sreću. Kako je kazao, pisanje je samo po sebi neizvestan proces i velika je čast kada ono bude priznato.

„Kada pišete roman, mnogo toga je neizvesno — da li će ispasti onako kako ste ga inicijalno zamislili. Nikada neće do kraja. Kada završite pisanje, ne možete sa sigurnošću znati kako će čitalac čitati taj tekst, niti da li će ono što ste želeli dopreti do njega na način na koji ste zamislili — sigurno neće. Ali uvek se nadate da će vaš tekst na neki način dopreti do drugog i ostaviti što dublji trag. Kada se osvrnemo na spisak dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade, vidimo imena koja su od polovine prošlog veka formirala našu književnost, i velika je čast naći se na tom spisku“, rekao je Tuševljaković, za čiji je roman „Karota“ žiri u završnici doneo jednoglasnu odluku.

Žiri je radio u sastavu: Aleksandar Jerkov (predsednik), Jelena Mladenović, Adrijana Marčetić, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković.

„Između naslova koje je žiri smatrao ravnopravnim, roman ovog zrelog pisca nagradu je dobio jer je, između ostalog, jednu veliku traumu pretvorio u pitanje dostojno Sfinge, ukrštajući istorijske dileme sa složenim psihoanalitičkim poniranjima. Ispripovedana između mita, savremenosti i sećanja, pri čemu na mitskoj osnovi izrasta priča o stradanju pojedinca i kolektiva, ‘Karota’ ukršta misteriju i tragediju. Napor da se pronađe ponešto drugačiji ugao svedočenja dao je jedno veoma čitljivo, ali istovremeno i zagonetno delo“, navedeno je u obrazloženju žirija.

U užem izboru bili su još romani: „Balada o ubici i ubici i ubici“ Dalibora Pejića (Geopoetika), „Frau Beta“ Laure Barne (HERAedu), „Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ Milana Tripkovića (Akademska knjiga, Novi Sad), „Razgovori s Vješticom“ Vladimira Vujovića (Sumatra) i „Opatija Svetog Vartolomeja“ Miloša Perišića (No Rules Publishing). Svih pet romana žiri je toplo preporučio za čitanje.

Za 72. NIN-ovu nagradu u konkurenciji je ukupno bilo 195 naslova.