Da li je ovo najbolja završna rečenica u istoriji naučnofantastičnih filmova?

U pitanju je delimičan rimejk filma The Thing from Another World iz 1951. godine, ali više prati izvorni materijal, novelu Who Goes There? Džona V. Kembela Juniora iz 1938. godine.

Priča prati grupu istraživača na Antarktiku koji postanu paranoični i prestanu da veruju jedni drugima kada se među njih asimiluje vanzemaljski parazit.

Do kraja filma, prežive samo dva lika, Mekredi i Čajld, koji međusobno više nemaju nikakvo poverenje je obojica veruju da bi onaj drugi mogao da bude vanzemaljac.

Dok oni sede usred snežne oluje i dodaju se flašom viskija, Čajlds se pita šta bi trebalo da urade sledeće, jer više nemaju kako da napuste bazu.

Mekredi mu odgovara: „Zašto ne bismo malo sačekali ovde i videli šta će se desiti?“ i nakon toga nikad ne saznajemo šta bude epilog.

Deluje da likovi mogu samo da sačekaju svoju smrt, ali, kako bi jedan od njih zaista mogao da bude parazit, postoji šansa da priča nije gotova.

Sve u filmu je i počelo tako što je parazit iskopan iz leda nakon ko zna koliko vremena i ako bude nastavio postojanje, sve žrtve likova bile bi uzalud.

Snimljen je i prikvel 2011. godine, koji nije postigao ni približno uspeh originala.

Za razliku od drugih horora u kojima svi stradaju, ovde nema apsolutne sigurnosti da je pretnja uništena i da je sve imalo smisla.

Zbog tog nihilizma i tame, Karpenterov klasik ostaje u vrhu mnogih lista preporuka i filmova koje izučavaju studenti kinematografije.

Izvor: Screen Rant