„Najgori ministar kulture u istoriji Srbije“ i nagrade za lojaliste: Šta stoji iza serije ponižavajućih imenovanja na najvažnija mesta u kulturi

Gradska sekretarka za kulturu Jelena Medaković predložila je nova imena, a Skupština grada ih je izglasala, što je izazvalo snažno nezadovoljstvo među zaposlenima u ovoj oblasti.

Među imenima kojima, moglo bi se reći, aktuelni režim gotovo eksperimentalno testira strpljenje neravanalazi se i Bojan Suđić, koji se pominje kao budući čelni čovek Beogradske filharmonije.

Suđić je ranije bio direktor Simfonijskog orkestra i umetnički direktor Muzičke produkcije RTS, a njegov mandat u toj ustanovi završen je nakon sudskog postupka u kojem je, prema obrazloženju presude, utvrđena njegova odgovornost za mobing nad zaposlenima Narodnog orkestra RTS.

Umesto Svetozara Cvetkovića, koji je podneo ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora Bitefa navodeći da se protivi cenzuri učešća švajcarskog reditelja Mila Raua, na tu funkciju imenovan je Spasoje Ž. Milovanović, dugogodišnji direktor Niškog narodnog pozorišta i osnivač festivala Teatar na raskršću.

U kulturnoj javnosti ostao je upamćen i po odluci da se u toj instituciji ne održi tribina inicijative ProGlas, na kojoj je trebalo da govori jedna od najznačajnijih domaćih glumica, Svetlana Gojković.

„Mozak k’o treger, k’o na bini Džeger, rasteže se, prati, ali ne može da shvati“, izgovorila je u Narodnoj skupštini Jelena Mihailović, poznata kao Jela Cello, bivša poslanica SPS-a, koja je izabrana da vodi BEMUS, najstariji i najznačajniji muzički festival u Srbiji.

Za novog direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu imenovan je Zoran Stefanović, za koga, kako se moglo čuti u delu kulturne javnosti, mnogi ranije nisu znali.

Njegovo stupanje na dužnost objavljeno je na sajtu Narodnog pozorišta u kontekstu Bogojavljanja i godišnjice smrti Branislava Nušića, uz biografiju i izjavu koje su poslednjih dana izazvale značajnu pažnju.

Stefanović je na ovu funkciju došao nakon redovnog odlaska u penziju svoje prethodnice Moline Udivički Fotez.

Pre isteka mandata članova Odbora Festa, i bez njihovog prethodnog obaveštavanja, imenovani su novi članovi, među kojima je i glumac Lazar Ristovski, koji je poslednjih godina javno i aktivno podržavao Srpsku naprednu stranku i predsednika Aleksandra Vučića.

„Biraju se samo lojalni – oni koji nikada nisu javno izgovorili nijednu kritičku reč o vlasti, što je posebno ozbiljno u trenutku kada je stanje u kulturi nezapamćeno teško“, kaže za Danas Gorica Mojović, nekadašnja gradska sekretarka za kulturu.

Prema njenim rečima, kultura je ponižavana na različite načine, što je, kako navodi, ne iznenađuje imajući u vidu javne istupe ministra kulture Nikole Selakovića, čiju su ostavku više puta zahtevala najreprezentativnija umetnička udruženja.

„Kad slušam Selakovića, ne mogu da verujem šta taj čovek izgovara. To je proizvod bahatosti i činjenice da predstavnicima vlasti uopšte nije stalo do istine. Posebno kada govori o kulturnom nasleđu – oblasti koja ljudima nije dovoljno poznata i koju on očigledno koristi. A on je ministar kulture i pritom pravnik“, kaže Mojović.

Ona ocenjuje da su poslednja imenovanja duboko ponižavajuća:

„Poniženi su bivši članovi i predsednici upravnih odbora, direktori, poniženi su kolektivi koji se ništa ne pitaju. Kako je moguće da, tri godine nakon protesta Beogradske filharmonije, na njeno čelo dođe Bojan Suđić? Svi se sećamo štrajka i obećanja koja je tada davala tadašnja ministarka kulture Maja Gojković – o platama, zgradi, direktoru. A danas, u trenutku kada Filharmonija doživljava zvezdane trenutke sa Zubinom Mehtom, na njeno čelo dolazi Suđić. Ne znam drugi izraz osim – poniženje.“

Mojović podseća da se na ključne pozicije postavljaju ljudi koji su ranije sa funkcija odlazili uz ozbiljne optužbe:

„To nije iznenađenje. Samo lojalnost. To smo videli i u drugim segmentima društva, a sada se isti obrazac primenjuje i u kulturi. Nagrađuju se ljudi koji su u nekom periodu svog profesionalnog rada napravili ozbiljne ispade, a institucije se time degradiraju – Beogradska filharmonija, festivali koji su najbolji deo tradicije srpske kulture.“

Govoreći o novom direktoru Drame Narodnog pozorišta, Mojović kaže da ga lično ne poznaje, ali da u njegovoj biografiji vidi obrazac koji je već postao prepoznatljiv:

„Bezočno samohvalisanje, jezičke bravure i neistine. Potvrdio mi je Željko Hubač da nijednu njegovu dramu Zoran Stefanović nije preveo. Ovde je laž postala legitimna.“

Mojović se slaže sa ocenom reditelja Srđana Dragojevića, koji je povodom imenovanja Lazara Ristovskog u Odbor Festa rekao da se krug ljudi lojalnih vlasti sveo na mali broj:

„Sada će svi oni dobijati po nekoliko funkcija. Sa druge strane, niko ko nije potvrđeno lojalan ne dolazi u obzir. To su odmazde i način da se kultura ponizi i unizi. Ljudi iz kulture ne mogu da odgovore istim sredstvima, jer to nije u prirodi civilizovanog umetničkog sveta. Ako Nikola Selaković može da bude ministar kulture, onda je suvišno pitanje ko sve može da dobije bilo koju funkciju u kulturi – jer je on, po mom mišljenju, najgori ministar kulture u istoriji“, zaključuje Gorica Mojović.