Roman književnika Vidaka Maslovarića, pod nazivom „Nepomenik“ (Prosveta, 2013), zapis je o surovosti života. Krv je naše nasleđe, a ujedno i naša osuda. Uvek smo u čeljustima sudbine na putu ka smrti kroz tamu.
Glavni junak ovog romana, Zahar, razapet je između društva i nasleđenog života. Radnja romana odvija se u nepoznatom ambijentu crnogorske mitologije gde vladaju drevni običaji krvne zaduženosti. Sledi oproštaj na samom rođenju, kada mu umire majka, a njegova putanja nastavlja se stradanjima. Moralna uverenja u ispravnost ljudskih pogleda odvodi ga na Goli otok, a zatim i u dublji ponor izbrisanosti iz kolektivnog, sve do trenutka kad sam sebi oduzima život i biva sahranjen među korenje ogromnog, starog hrasta, sa čijih grana će ponovo roditi žir i svetlost novog života.
Ali, čovek nije samo u sukobu sa društvom, već u neprestanoj i neizrecivoj muci sa smrću. Ona nam je stalno za petama. Ponekad nam se čini, kaže autor, da duže živimo nego što bismo želeli, a smrt sledi kao prevara. Izolovanost je jedna od najvećih osuda, ali poput ostalih zabluda, ona nas često preobraća u heroja. Protiv smrti, kaže Igmar Bergman, niko nije dobio partiju šaha.
Maslovarićev roman ispunjen je vrelima poetske i mudre tekstualnosti. U njegovim rečenicama dominiraju gorski magijski rituali. Njihova značenja odvode nas iz realizma u fantastiku. „Nepomenik“ je knjiga sočnog i slikovitog jezika, kaže Bratislav Milanović – to je knjiga koja će teško čitaoca ostaviti ravnodušnim.
Vidak Maslovarić autor je više zbirki pesama „Vetar u reveru“, „Zatvaranje kruga“, „Probudi se“u Zastupljen je u mnogim antologijama, novinar je i profesor francuskog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
