„Nisam ovde zbog uzbuđenja“: Marijana van Zeler o svom radu i novoj sezoni serije „Ilegalna trgovina“

Od 20. jula, svake nedelje u 22 sata na kanalu National Geographic, gledamo kako ova portugalska novinarka i autorka ulazi u srce mreža koje oblikuju crno tržište oružja, ljudi, droge, falsifikata i podataka.

„Uvek sam verovala da najvažnije priče nisu u vestima. One su tamo gde kamera retko stigne“, kaže Marijana.

Već dve decenije ona istražuje svet u kojem granice ne znače ništa, a zakoni funkcionišu selektivno. Novinarstvom je počela da se bavi iz znatiželje, ali se vrlo brzo suočila sa činjenicom da istina ne živi na konferencijama za štampu, već u napuštenim skladištima, improvizovanim klinikama i karavanima punim očajnih ljudi. „Oduvek sam želela da razumem šta se krije iza statistika. Brojevi su bezlični. LJudi nisu.“

Kroz seriju, ona razgovara s kartelskim vođama, trgovcima organima, ljudima na marginama sistema. Ali njen cilj nije senzacija, već razumevanje. „Niko se ne budi jednog dana i odluči da postane kriminalac. Uvek postoji kontekst. Moj zadatak je da ga pokažem.“

U novoj sezoni gledaoci će imati priliku da vide epizode o kineskim nevestama koje se prodaju preko granica, o civilnim paravojnim grupama koje deluju unutar SAD-a, o pljačkama koje izgledaju kao scena iz filma. Nema fikcije. Samo realnost.

„Bilo je trenutaka kada sam pomislila da me više neće biti. Vožena sam pustinjom, u vozilu bez tablica, s ljudima koji mi nisu rekli gde idemo. Strah ne možeš da sakriješ, ali možeš da ga naučiš da ćuti.“

Kao žena u svetu pretežno muške sile, Marijana zna koliko je teško doći do poverenja. „Ponekad je najteže da uopšte budem saslušana. Ali kad vam neko iz tog sveta kaže ‘Hvala što nisi sudila’, znate da ste nešto uradili kako treba.“

Serija je višestruko nagrađivana i stekla je kultni status među dokumentarcima. Za Marijanu, najteži deo nije fizički rizik, već ono što ostane kada se kamere ugase. „Lica žrtava, njihovi pogledi, tišine koje ostanu. To je ono što me budi noću. I što me gura da nastavim.“

Za nju, ovo nije samo posao. Iako priznaje da oseća adrenalin, on nikada nije bio razlog zašto ulazi u opasne situacije.

„Nisam ovde zbog uzbuđenja. Ovde sam jer verujem da neko mora da priča ove priče. Ako ne ja – ko onda?“

Posle više od dvadeset godina na terenu, priznaje da se ne oseća kao uzor, ali zna da njen rad može imati efekat. „Ako neka mlada novinarka vidi da sam preživela razgovor s kartelskim vođom, možda će i sama odlučiti da ne odustane od teme koja joj je važna. I to je dovoljno.“

Najbolniji trenuci u njenim emisijama nisu samo vezani za kriminalce, već za sistemsku tišinu. „Najviše boli kada vidite da država zna – i ćuti. Kada strukture moći sarađuju s podzemljem, više ne govorimo o haosu. Govorimo o simbiozi. A tada više niko nije bezbedan.“

Uprkos svemu, ne veruje da su njene priče beznadežne. „U svakom paklu postoji neko ko se bori da izađe. Svaka žrtva koja progovori, svaki bivši član bande koji odluči da pomogne drugima – to su zraci svetla. Nisu veliki, ali su stvarni.“

Za nju, novinarstvo nije karijera – to je poziv. „Ne radim ovo da bih bila poznata. Radim jer verujem da istina, ma koliko teška bila, zaslužuje da se čuje. I jer verujem da će je neko čuti – čak i kada svi drugi okrenu glavu.“

Iako je fokusirana na globalne fenomene, Marijana ne ignoriše ni ono što se događa u Evropi. Tokom karijere, više puta je dolazila u kontakt s temama koje se tiču Balkana – od krijumčarenja oružja i migranata preko Zapadnog Balkana, do saradnje lokalnih kriminalnih grupa s međunarodnim mrežama.

„Balkan je važna raskrsnica. Sve što istražujem – od narkotika do oružja – prolazi i kroz vaše krajeve. To nije ‘nečiji drugi problem’. To je deo iste priče.“

Kako kaže, upravo ta povezanost pokazuje koliko su svet i kriminal isprepletani. „Mi volimo da mislimo da živimo izolovano, ali pogledajte tokove droge, oružja, ljudi – oni ne znaju za granice. Ni Srbija nije imuna. I zato je važno da i ovde postoje hrabri novinari.“

U svetu gde su granice labave, a pohlepa globalna konstanta, Marijanina kamera ne traži senzaciju. Traži istinu. I sve više ljudi je spremno da je vidi.

Lična karta

Naša sagovornica rođena je 7. maja 1976. godine u Lisabonu. Studirala je međunarodne odnose, a zatim i novinarstvo na prestižnom Kolumbija Univerzitetu u NJujorku. Govori portugalski, engleski, španski, italijanski i francuski jezik. Dobitnica je više nagrada, među kojima i Peabody, nekoliko nominacija za nagradu Emi u kategoriji dokumentarnog programa, i prestižne nagrade Udruženja za istraživačko novinarstvo. Pre nego što se pridružila National Geographic timu, radila je za kanale Current TV i Fusion. Poznata je po hrabrom pristupu temama koje mnogi mediji izbegavaju – od trgovine ljudima i oružjem do lažnih lečenja, sektaških grupa i ilegalnih mreža u medicini