Foto: Nišvil promoInternacionalni džez festival Nišvil (Nišville) saopštio je da je „šokiran“ da ove godine na konkursu nije dobio niti jedan dinar od Ministarstva kulture, jer je ono ocenilo da je reč o „lokalnom festivalu“, što između ostalog ugrožava njegovu kandidaturu da se Niš uvrsti na UNESKO-vu listu džez gradova za 2027.
Kandidatura bi trebalo da bude podneta u novembru, a za tako nešto neophodna je „preporuka“ ne samo Grada Niša, već i resornog Ministarstva.
„Nišvil je šokiran dugo očekivanim rezultatima konkursa Ministarstva kulture – konkurs je raspisan u januaru ove godine – prema kome prvi put ne da nije najbolje ocenjeni muzički festival, kao što je bio prethodnih godina, već nije dobio ni dinara podrške na konkursu. Ovakva odluka nanosi nemerljivu štetu međunarodnom ugledu našeg festivala, a domaća javnost stiče utisak da država ne podržava svoj najbolji umetnički ’festival festivala’ i jedini srpski brend u top 10 evropskih džez festivala prema londonski ’Gardijanu’“, rekao je Ivan Blagojević, direktor Nišvila, koji je ove godine uknjižio 31. izdanje.
Blagojević je precizirao da ovaj festival prvi put posle 20 godina nije dobio „ni cvonjka“ od ovog Ministarstva, koje mu je „preporučilo“ lokalni status i lokalnu samoupravu, kao i genijalno rešenje- pronalaženje sponzora“.
Uprkos tome, Nišvil 2025. je uspeo da organizuje, osim primarnog – muzičkog – i pozorišni, filmski, književni, slikarski i strip program, te da ugosti 1.000 izvođača iz čitavog sveta, u okviru 300 programa, na 20 scena. Uknjižio je, kazao je on, i „više od 200.000 posetilaca“.
„Hronični mazohizam, uz pomoć kojeg opstajemo, uprkos nedaćama, uticao je na to da ove godine čak i proširimo broj programa“, rekao je on.
Održavanje Nišvila pomogao je pre svega Grad Niš, koji je izdvojio rekordnih 55 miliona dinara, Ministarstvo turizma tri miliona, dok su sponzori potpuno podbacili. Budžeti ovakvih festivala iznose od pet do 35 miliona evra, a Nišvil već decenijama ne uspeva da se „dovuče“ ni do (prvog) miliona, kazao je Blagojević.
Vlada Srbije unazad tri godine pokazuje da nema „razumevanja“ ni za predlog Grupacije organizatora događaja Srbije, čiji je Blagojević predsednik, koja traži da se Egzit (Exit), Bir fest (Beer fest), Guča i Nišvil neposredno „sagledaju“ u republičkom budžetu, a ne da se finansiraju projektno na konkursima.
Grupacija je predložila formiranje Festivalskog centra Srbije, koji bi redovno dobijao taj budžetski novac, pa ga raspoređivao festivalima, dajući im smernice razvoja, kako bi se unapredio kulturni turizam u zemlji. Od Vlade je zatraženo i smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na dobit od 25 odsto gostujućim stranim bendovima, koji plaćaju organizatori događaja.
Ni inicijative Nišvila da se grad Niš kandiduje za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, koje su podnete i 2011. i 2014. godine, nisu naišle na podršku tadašnjih gradskih vlasti. Organizatori festivala su, pritom, nudili da sami urade ceo projekat, koji bi, prema njegovoj viziji, obogatio kulturnu ponudu gradova na čitavom jugu Srbije.
Organizatori festivala vole da podsete da ga je ranije Ministarstvo kulture, nekoliko godina, proglašavalo za nacionalnu manifestaciju, a Ministarstvo turizma za nacionalni brend. Festival ima status gradske javne manifestacije duže od 20 godina.
Ipak, sve to je „stekao“ na „povuci-potegni“, čak preteći da će biti prisiljen da se iseli iz zemlje, a Niš i Srbija su za to vreme bivali na gubitku. Već je, takođe, (pre)više puta rečeno da država izdvaja nedopustivo mala sredstva za kulturu, koja pretežno odlaze na plate javnih službenika, i da se novac najčešće lepi za manifestacije bliske vlastima, što ovaj festival i njemu slični uglavnom nisu.
A ako bi, na primer, na sledećem Nišvilu hedlajnerka bila Jelena Karleuša – pu, pu- da li bi vlast ipak izdvojila koji milion za takav veliki muzički ugođaj?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
