Novi performans Marine Abramović: Počinje sahranom Tita, kulminira erotskim plesom Albanca i Srbina

Reč je o četvoročasovnom performansu osmišljenom i režiranom za gigantski prostor Aviva Studiosa u Mančesteru, u Engleskoj.

Više od 70 glumaca, igrača i lokalnih izvođača nastupiće u 13 prizora koji oživljavaju drevne rituale, obrede i folklor slovenske tradicije od 9. do 19. oktobra.

Mnogi od njih uključuju golotinju i eksplicitnu erotiku proisteklu iz priča prikupljenih u Albaniji, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj, Turskoj, Srbiji i drugim zemljama

. Uz žive izvedbe, predstavu će pratiti video-projekcije, film, muzika i animacija, piše The Guardian.

„Otkrila sam“, kaže Abramović, „da su ti drevni rituali – bilo poljoprivredni, vezani za rađanje, venčanja ili sahrane – bez ikakvog izuzetka koristili polne organe na bezbroj različitih načina.“

Najvažniji projekat

Dodaje da je to najvažniji projekat u njenom životu, a cilj joj je da kroz njega ponovo otkrije prošlost i svoje unutrašnje ja.

Predstava je značajna i za Aviva Studios.

Njegov umetnički direktor Džon Mekgrat kaže da je prostor delimično građen imajući Abramović na umu.

„Dok smo radili na ovoj zgradi, Abramović je bila na samom vrhu našeg spiska. Osećali smo da ovde može da napravi nešto izuzetno“, rekao je.

U početku je ona predložila saradnju s Lejdi Gagom, ali to se promenilo nakon hitnog sastanka na kojem je predstavila ovu ideju.

Priznaje da se budi usred noći zbog predstave, što joj se nikada ranije nije dešavalo. Sve to je pomalo plaši jer su njeni dosadašnji radovi bili minimalistički, a ovaj to nikako nije.

Ova predstava vrlo je lična za Abramović, koja je rođena i odrasla u bivšoj Jugoslaviji.

Počinje sahranom tadašnjeg komunističkog vođe Josipa Broza Tita, a završava svadbenim slavljem.

Između ta dva kraja otvara se čitav svet rituala – od snimaka žena koje se udaraju po grudima u žalosti, preko kostura u plesu, pa sve do velike orgije. Na sceni će se pojaviti albanske ratnice, uz muškarce koji „prodiru“ u zemlju u obredu plodnosti, zatim homoerotski ples između Albanca i Srbina, dok će trudnica biti okupana mlekom, u skladu s romskim ritualom. T

u je i „vrt pečuraka“ u kojem iz tla niču petometarski penisi.

„Golitinja nosi toliku snagu jer ljude plaši, intrigira, zabavlja i privlači pažnju. Zato prihvatam da će publika tokom četiri sata doživeti mnoge emocije. Biće šokirani, nasmejani jer u tome ima humora, uznemireni i emotivni“, govori Abramović.

Nije pornografija

Onima koji bi to mogli poistovetiti s pornografijom, Abramović jasno kaže da to nipošto nije.

Ženske izvođačice čak su zamoljene da se tri meseca pre predstave ne briju ispod pazuha i u intimnom području.

Za nju se ovi rituali bave istorijom ljudskog bića. Radi se o čovečnosti, a ne o pornografiji.

„Očekujem mnogo kritika jer je vrlo lako kritikovati, ali to samo dokazuje da čak ni svoju istoriju ne prihvatamo: nijedan od tih rituala nisam izmislila ja“, dodaje.

Ideja za predstavu zapravo je reakcija na hladnu, ispraznu izvedbu seksa kakvu nudi pornografija. Još 2006. godine snimila je kratki film za filmsku antologiju Destricted, u kojem su mitovi s Balkana prikazani u animiranoj formi.

Nakon toga od nje je zatraženo da napravi delo o pornografiji u umetnosti.

„Počela sam da gledam porniće i smatrala ih neverovatno dosadnim i repetitivnim. Nisu imali nikakvu suštinu. Odustala sam od te ideje i vratila se mitologiji unutar slovenske kulture“, kaže umetnica.

Bilo je rituala koje se nije moglo izvesti u predstavi jer bi bili previše provokativni. Abramović objašnjava da ti prikazi nisu potpuno izbačeni, već se prenose kroz animaciju. Tako postoji priča iz 14. veka u Hrvatskoj u kojoj žena stavlja ribu u vaginu preko noći kako bi napravila ljubavni napitak; a iz 14. veka u Bosni dolazi ritual na dan venčanja kako bi se sprečila impotencija, pri čemu mladoženja pravi tri rupe u mostu prodirući u svaku.

Povratak korenima

„Danas živimo u paklu, zato je ovo toliko važno. Želim da se vratim korenima svega. Kada sam otišla u Glastonberi, svi su mi rekli da je to ludo i da niko neće učestvovati. Znala sam da je to ono što nam treba. Jedini način da promenimo svet jeste da promenimo sebe, a za to moramo da zavirimo u sopstvenu prošlost“, poručuje Abramović.

Godinama je živela u Amsterdamu pre nego što se preselila u Njujork.

Ne žali što je napustila Evropu, a iako njen rad nije uvek otvoreno politički, često se odnosi na aktuelne događaje.

„Ne mislim da umetnost može promeniti svet, ali može sigurno doprineti otvaranju svesti i postavljanju pravih pitanja. To je moja uloga“, priznaje.

Ovo delo, u kojem su seks i polni organi prikazani kao ključni deo života zajednice, moglo bi, kako sugeriše, biti isceljujuće za naše vreme.

Jer, koliko god religija nametala osećaj krivice telu, seksualna i reproduktivna energija za Abramović nije suprotna duhovnosti.

„To je jedina energija koju imamo u telu. Ta energija može se pretvoriti u nasilje, u agresiju, ali i u nežnost i ljubav. To upravo istražujem ovde“, poručuje.

Majka i ćerka

Rođena godinu dana nakon završetka Drugog svetskog rata, Abramović kaže da ju je delom odgajala baka, duboko religiozna pravoslavna hrišćanka, kao i njena majka.

Majka je bila strastvena pristalica Titovog režima i stroga prema svojoj ćerki.

„Izgubila sam nevinost sa 24 godine. Majka je govorila da je seks prljav. Nisam smela nikuda… Zato sam morala da se pobunim. Morala sam da otkrijem: ‘Ko sam ja?’ Htela sam da upoznam sve mogućnosti tela i uma – kako su telo, um i duša povezani“, priseća se Abramović.

Predstava dobija dodatni sloj intime jer je umetnica u nju uvrstila i svoju majku, iako kao fiktivni lik.

Ona se pojavljuje u komunističkoj uniformi – nacionalna heroina i odlikovana oficirka, stalno prisutna, provlači se kroz 13 scena, tiha i distancirana, sve dok ne stigne do prizora s pićem, plesom i golotinjom.

„Postaje znatiželjnija, počinje da pleše i skida odeću. Oslobađanje moje majke nešto je što nisam mogla da učinim u stvarnom životu, pa to činim u ovom delu“, opisuje Abramović.

Rediteljka je majci uvek slala isečke svojih radova, a ona je svaku stranicu s golotinjom iščupala pre nego što bi ih pokazala drugima, pa je od 360 stranica ostalo oko 72.

Abramović je tek nakon majčine smrti, kada je pronašla njene dnevnike (majka je bolovala od demencije), shvatila koliko joj se zapravo divila, piše Jutarnji list.