Novo iz Odiseje: „Čarobnjakov šešir“, Tuve Janson

Jednog prolećnog dana, Mumin, Sofronije i Snif odluče da pronađu nešto neobično. Ono što su pronašli na vrhu planine i više je od toga: visoki, crni šešir koji ima moć da sve što staviš u njega pretvori u nešto drugo. Ljuska od jajeta, na primer, postaje oblačak na kom može da se sedi.

Kad se Mumin sakrije u šešir, pretvoriće se u strašnog duha, a kad mama Mumin slučajno unutra ispusti buket cveća, cela kuća se pretvori u džunglu.

Kad čarobnjak kome taj šešir pripada sazna da se u dolini, osim njegovog šešira, nalazi i kraljevski rubin koji je tražio po celoj vasioni, sjuriće se s Meseca da povrati svoje dragocenosti. To divno i malčice strašno proleće Muminova dolina nikad neće zaboraviti.

Tuve Marika Janson (Helsinki, 1914–2001) rođena je u porodici umetnika koji su pripadali finskoj manjini čiji je maternji jezik švedski. Njen otac Viktor bio je vajar, majka Signe Hamarsten Janson ilustratorka i dizajnerka, jedan brat fotograf a drugi autor stripova.

Od rane mladosti opredeljena za umetničku karijeru, Tuve je odrastala u kreativnoj i boemskoj atmosferi. Prve crteže objavila je sa petnaest godina, u časopisu Garm, liberalnom (i tokom Drugog svetskog rata antifašističkom) magazinu koji je osnovala njena majka, i ubrzo postala jedan od najzapaženijih mladih finskih umetnika.

Pohađala je škole za likovne umetnosti u Švedskoj, Finskoj i Francuskoj. Izlagala je širom sveta. Ilustrovala je knjige (i dan-danas se pamte njene ilustracije za Alisu u Zemlji čuda i Gospodara prstenova) i slikala murale širom Finske.

Iako je sebe smatrala prvenstveno slikarkom, svetsku slavu je stekla knjigama i stripovima o porodici Mumin. Napisala je i desetak knjiga za odrasle. Tuve Janson se ubraja među najčitanije i najprevođenije finske autore.

Za doprinos stvaralaštvu za decu, Tuve Janson je 1966. nagrađena Medaljom Hansa Kristijana Andersena, najvećim priznanjem u toj oblasti. Dobila je i brojna druga priznanja za svoj rad, između ostalog, tri Finske državne nagrade za književnost (1963, 1971 i 1982), Nagradu Selma Lagerlef (1992) i Nagradu švedske akademije (1994).