Od sistemskog kolapsa do radikalne autonomije: Stevan Vuković za Danas o tome šta je obeležilo vizuelne umetnosti u 2025. godini

„Stanje u polju vizuelnih umetnosti u Srbiji tokom 2025. godine obeleženo je dubokom institucionalnom krizom i radikalizacijom umetničkog otpora. Proglasi Nezavisne kulturne scene Srbije, ULUS-a i drugih strukovnih udruženja poput ULUPUDSa i AIKE, izdavani tokom godine, ukazuju na četiri ključne tačke preloma“ kaže Stevan Vuković za Danas i nastavlja:

1. Sistemsko urušavanje i budžetska blokada

Godinu je obeležilo nezapamćeno kašnjenje ili potpuno izostajanje rezultata republičkih konkursa, što umetnici definišu kao „tiho ubistvo scene“. Dok su sredstva za redovnu produkciju blokirana, budžeti se netransparentno preusmeravaju ka megaprojektu EXPO 2027. Ova akumulacija nezadovoljstva kulminirala je decembarskim zahtevom za hitnu smenu ministra kulture Nikole Selakovića.

2. Gubitak infrastrukture i prelazak u ilegalu

Gašenje Umetničke asocijacije Remont simbolizuje kraj ere nezavisnog profesionalizma u institucionalnom okviru, ostavljajući ove godine nagradu ’Mangelos’ bez matičnog izložbenog prostora. Gubitak izlagačkog prostora zadesio je i Asocijaciju likovnih umetnika Zrenjanin (ALUZ), odlukom Narodnog muzej Zrenjanin, što scena nije videla kao izolovan administrativni čin, već kao čin sistemske marginalizacije, a umetnici iz ALUZa su na to reagovali otvaranjem izložbe na samom trotoaru ispred zatvorene galerije. Izjavii su: „Ako muzej želi zidove bez umetnika, mi biramo ulicu sa integritetom.“

3. Kriza manifestacija i kompromitacija struke

Vodeći nacionalni projekti nalaze se u stanju administrativne blokade, ili blokade stručnih stučnih kriterijuma:

– Oktobarski salon je u „limbu“ usled opstrukcije Grada Beograda i pokušaja ukidanja kustoske autonomije.

– Bijenale u Veneciji 2026: Izbor Predraga Đakovića izazvao je oštru pobunu struke (AICA) zbog netransparentnog procesa i izbora koji se ocenjuje kao estetski i politički anahron.

4. Umetnost kao radikalan aktivizam

Usled fizičkog propadanja ključnih zdanja (poput paviljona „Cvijeta Zuzorić“), umetnici su rad preselili na ulice i u okupirane prostore. Bijenale mladih 2025 transformisalo se iz izložbe u direktnu političku akciju „okupacije“ javnih resursa, brišući granicu između umetničkog dela i građanskog protesta.

Zaključak: Logika samoodbrane

Kriza u 2025. godini nije izolovan incident, već direktna posledica procesa dokumentovanih u Zborniku ULUS-a, pod nazivom „Živeti od umetnosti“ #2, izdatog pre nekih mesec dana.

Podaci iz ovog zbornika naučno potvrđuju da je profesionalni umetnik u Srbiji statistički sveden na socijalni slučaj.U takvim okolnostima, vizuelna scena je prekinula pokušaje dijaloga sa državom. Umesto toga, ona gradi paralelni sistem opstanka i samoorganizovanja. Umetnost u Srbiji 2025. godine više nije samo estetski čin, već primarni alat za odbranu javnog interesa i ugroženih građanskih sloboda.