American Music Club, neka vrsta sumračnog utočišta jednog ekskluzivnog ovdašnjeg auditorijuma diljem 90-ih, stigli su u Beograd, ovaj put skupa, predvođeni dakako svojim autorskim frontmenom Markom Ejcelom što nas je kao svojevrsna artistička prethodnica matičnog benda većposetio pre nešto više od pola decenije, isporučujući tada jedan žestok veristički „one-man“ kabare bestelesne navodno na pločama, no baš opako brutalne uživo, „singer-songwriter“ predstave o kosmičko-šansonjerskom folk-roku.
Sa AMC, temeljno izmenjenog sastava doduše, ali sa amblematičnim starim kamaradom Vudijem uz sebe, Mark Ejcel podosta je relaksiraniji pod reflektorima podeljene pažnje svojih posvećenika u Velikoj dvorani SKC, negoli što je to bio onomad, 2002. u Bioskopskoj sali Doma omladine, sam naočigled svih. Onog trenutka kada se prihvati mikrofona, opkoljen svojim neodoljivim društvom kao telesnim koridorom za protok intimnih basnoslovnih dragocenosti iz pripovesti o zloj, ali nikada do kraja i zlokobnoj ljubavnoj i životnoj sreći, Ejcel je bog svakog poovskog „čoveka gomile“ u velikom ili malom gradu, susretljiv za fantazmagoričnu samoću, povredljiv pred radioaktivnom pustoši rutinskog baratanja svakodnevicom unaokolo.
Uključujući nas direktno u prenos istinite uobrazilje, nekako izvan stvarnosti ogrezle u mehanicizam, ali u isti mah baš zato još i više u njoj, duboko ispod okorelosti, do bar nekih tračaka krvotoka koji vode do centra erosa i humanog, AMC, zbirno nas usisavaju u jedan luksuzni izmicačtla pod nogama, usled čega nas podučavaju plutanju, umotavanju u koprene čula, pustolovinu gradskih kosmoplana koji izdižu do kiseoničkih nebesa.
I Mark Ejcel, sa svojim orijaškim solilokvijumom samo je deo svega, onog namagnetisanog lengera životnih urvina koji je jedino ovaj bend ikada umeo da vas zapahne sa boemskim nemarom. Okultistički nezaboravna seansa. Solarno moreplovstvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
