Peđa Milutinović za Danas: Imam veliku sreću da sam okružen izuzetno talentovanim muzičarima

Njegov ovogodišnji album „Creality“ je osvojio i kritiku i publiku, i to ne nužno onu džez provinijencije. Na albumu je pored klasičnih i nešto modernijih matrica, često uspevao da se prikloni i zvuku funka, kako onog organskog, tako i elektro. Popričali smo sa ovim talentovanim bubnjarem pre njegovog nastupa u Botaničkoj bašti ovog vikenda.

Za početak, prošlo je neko vreme od izlaska albuma Creality, kakav feedback ima u javnosti, koji su neki omiljeni komentari koje si dobio za njega?

Feedback je odličan! Mnogo ljudi je pozitivno reagovalo na muziku i produkciju albuma a dobio sam takođe i sjajne recenzije kod kritičara iz regiona:

Recenzija albuma koju je napisao Ljubiša Prica iz Hrvatske kaže:
“Vrlo je melodičan, plesan i prozračan. Improvizacija ne nedostaje, prvenstveno na klavijaturama i saksofonu, ali, kao i na prethodnom, albumu prvijencu, svi instrumenti, pa i Milutinovićevi bubnjevi su prvenstveno u službi glazbe i zajedničkog putovanja, a ne povlađivanju vlastitom egu. Ovaj nadareni bubnjar, koji nije formalno obrazovan u jazzu, kaže da ga zapravo zanima što znači biti jazz kompozitor u digitalnom dobu. „Mogućnosti da eksperimentiram sa različitim uzorcima i snimkama pomoću računalnog softvera otvorile su mi čitav novi svijet mogućnosti i zvučnih krajolika“, otkrio je Milutinović te napomenuo da je ipak potrebno znati kada je vrijeme prestati oslanjati se na „umjetnu inteligenciju“ i u kreaciju unijeti „ljudsku dimenziju“. I doista, čini se kao da je uspio pri finom balansiranju između umjetnog i prirodnog. Zvučna slika je čista, ali nije sterilno dosadna. Nasuprot tome bogata je i masna zahvaljujući fantastičnom, moćnom i blago distorziranom synth basu koji „propucava“ na pravim mjestima, kao i atmosferična zbog sintetičnih tonova klavijatura. U konačnici kompozicije su jako orijentirane prema grooveu, za što je zaslužno Milutinovićevo sjajno umijeće izvlačenja zaraznih ritmova iz njegovih bubnjeva koje koristi slično kako to čini slikar s kistovima i bojama”.

Iva Pažin je napisala za časopis KUŠ!:
“Ovaj album suptilno inkorporira balkanske korene u muziku, sjedinjujući istočnjački, a naročito balkanski sentiment sa zapadnim džez formama i elementima. To se najupečatljivije može čuti u prvoj numeri albuma Balkan Traffic. Iako je celokupna forma albuma u strukturnom i dramaturškom smislu donekle „pravilna”, ona takođe sadrži i eksperimentalne kompozicije Creality, koja se raspada u digitalnom zvuku. Ova intrigantna avangardna džez numera zahteva posebnu vrstu pažnje od slušaoca. Jedna od provokativnih karakteristika albuma je neočekivani završetak u kompoziciji Prisnet. Numera uključuje monolog glumca koji duboko promišlja o intelektualnoj i emocionalnoj spremnosti za iskazivanje „lične istine”. Ova audio-interpolacija je vešto integrisana i simbolički se nadovezuje na prethodni album umetnika Veritas Vincit (Orenda Records, Los Angeles 2020), koji predstavlja otelotvorenje latinske fraze koja simbolizuje konačnu pobedu istine”.

Kako je generalno spreman album i sniman? Koliko ti je bilo bitno da izraz bude nesto moderniji?

I ovaj album, kao i prvenac “Veritas Vincit” je pravljen uz pomoć kompijutera. Tu sve počinje. Neki od načina kako započinjem proces su da prvo stvorim ritam na bubnju ili perkusijama, bas liniju ili melodiju. Radim na nekom ritmu ili ritmičkoj podeli koja mi je zanimljiva ili teška, pa od toga krenem dalje. Slično kao u procesu slikanja. Kad napravim ideju, reagujem na to što je prvobitno izašlo pa nasnimim sint bas i klavijature i postavim osnovu zvukova i generalnu zvučnu sliku. Imam veliku sreću da sam okružen izuzetno talentovanim muzičarima i kompozitorima sa kojima često saradjujem. Na ovom albumu imao sam pomoć Pere Krstajića, Mike Krstića, Save Miletića, Andrije Gavrilovića i Luke Ignjatovića koji su nesebično doprineli svojim talentom i angažovanjem. Kada napravim “demo” snimke sa kojima sam zadovoljan, preko toga usnimavam bubanj koji će ići na ploču i dosnimavam ostale instrumente i solo deonice. Kad instrumente i deonice usnimim, nosim sav materijal kod producenta Andrije Gavrilovića ( umetničko A.N.D.R. ) i onda pravimo zvučnu sliku koja je “nešto modernija”.

Koliko ti je generalno bitno da se ne ograničavaš žanrom, a koliko da stvaraš pod kapom džez muzike? Kad stvaraš muziku, gde staješ, a gde se trudis da se bit, ritam i melodija razvijju?

Kad pravim muziku uvek pokušavam da zamislim kako ćemo da je izvodimo uživo i kakav bi nam bio osećaj dok je sviramo. Razmišljam i o aranžmanu, da li je forma logična ili previše repetativna i slično. Ne ograničavam se na žanrove uopšte, ako se ispostavi da neka od ideja ne odgovara ovom projekut, iskoristim za nešto drugo.

Sviraš u nekoliko bendova. Kako postižeš prvo, a i kako gledaš kome i kako se posvećuješ, šta je „tvoj“ bend a gde si samo gost?

Da, sviram u dosta bendova i različite stilove muzike. To me drži u nekoj vrsti forme onoga što sam oduvek želeo, a to je da stilski mogu da odgovorim na svaki izazov. Naravno da su na prvom mestu moji matični bendovi drumbooty i Schime, ostali u kojima sam “gost”, a koje takodje doživljavam kao svoje bendove su bednovi: Bojana Vunturišević, Manivi, MapoKeys, Dragan Ćalina 4tet, Sale i Sedlari. Što se organizacije tiče, dobri stari kalendar na telefonu mi pomaže da sve beležim i organizujem unapred. Tako uklapam sve.

Kako si zadovoljan jazz scenom u Srbiji? Šta misliš da je jako dobro, a šta mislis da fali?
Dobra stvar je da ima dosta mladih školovanih muzičara. To su studenti džez odseku Fakulteta Muzičke Umetnosti u Beogradu i učenici džez odseka srednjih muzičkih škola kao što su muzička škola Stanković i muzičke škole iz Vršca i Subotice. Neki od njih redovno posećuju džem sešnove i svirke što je jako bitna stvar. Verujem da bi bilo još više studenata na džez odseku FMU kada bi se adaprtirao diferencijalni prijemni istpit za studente koji nemaju završenu srednju muzičku školu. Na zapadu je to slučaj koji kod nas još nije usvojen. Voleo bih kada bi sva mesta u kojima se svira džez budu adekvatno adaptirana za svirku ( opremljena muzičkom opremom koja omogućava prijatnan zvuk kako muzičarima na bini tako i publici koja sluša mzuiku ). Samim tim bi muzičari dobili veću pažnju slušalaca.

Šta nam preporučuješ na festivalu Jazz in garden?
Moja preporuka za prvi dan festivala je Blazin’ quartet. Sastav mog prijatelja i kolege bubnjara Srdjana Ivanovića koji iz albuma u album evoluira i istražuje sa svojim bendom koji se takodje transformisao zadnjih nekoliko godina. Na zadnjem izdanju čuje se uticaj francuske džez scene koju jako volim. Drugog dana definitivno kvartet Bojana Cvetkovića. Ovaj mladi pijanista, pored toga što je izuzetan improvizator i virtouz na svom instrumentu je i odličan kompozitor što potvdjuje svojim debi albumom “Joy” koji je izdao prošle godine. Ovo su moji favoriti, na festivalu će biti još mnogo izvrsih bendova, tako da je moja preporuka da se isprati što više.

Šta posle ovog festivala očekuje tebe i tvoje bendove?

Nakon jazz festivala u Botaničkoj bašti, sviraćemo u Novom Mestu u Sloveniji 18. avgusta na Jazzinty Workshop & Festival gde ćemo posle našeg koncerta napraviti džem sešn sa izvodjačima poput Jason Lindner-a, Pedro Martins-a, Hayden Chisholm-a, Artur Hnatek-a, Panagiotis Andreou-a koji su predavači na ovogodišnjem izdanju festivala. Postoji mogućnost da će nam se pridružiti i Bojan Zulfikarpašić koji nastupa na drugom danu festivala. 2. Septembra nastupamo na “All That Jazz” festivalu u Hrvatskoj na ostrvu Krk i 6. Oktobra u džez klubu “Ljubljanski” grad u Ljubljani. Ove godine sa sastavom Schime nastupamo na SaxGo saksofonskom festivalu 26. juna u Novoj Gorici a dan posle u Velenju na Kreativnoj Džez Klinici. Sa Bojanom Vunturišević i njenim bendom nastupam na Arsenal Fest-u, EXIT-u, Demo Fest-u, ŠA Fest-u…