Evropska filmska industrija očajnički želi da uhvati korak sa dominantnim holivudskim modelima, prvenstveno prateći ekonomske pokazatelje i marketinške trendove.
S druge strane evropski autori ne odustaju od svoje poetike i stvaraju umetnička dela koja se teško nose sa zahtevima potrošačkog društva. U borbi između dva principa nastaje većina velikih filmova Starog kontinenta – kaže za Danas Petar Mitrić, selektor Festivala evropskog filma Palić. Na pitanje šta su nove tendencije u evropskoj kinematografije, koje će publika moći da pogleda na Paliću, on odgovara da je za njega zanimljiv nov koncept snimanja filmova u Evropi.
– Meni je zanimljiv novi koncept mladih reditelja u Rusiji i Mađarskoj, koji je nastao usled političke i klanovske kontrole državnih filmskih fondova gde autori sve češće snimaju filmove u sopstvenoj produkciji, uz manje budžete, pomoć prijatelja i saradnika, zadržavajući potpunu stvaralačku slobodu. Takav je film braće Buharov Većina duša koje žive ovde, ili Ernelini kod Farkaševih Sabolča Hajdua, koji je osvojio Kristalni globus u Karlovim Varima prošle nedelje. Takođe, jedna od tendencija u očuvanju autorske slobode jeste i online fundraising ili crowdfunding, čemu pribegava sve veći broj filmadžija. Čak je i veliki majstor filma Alehandro Hodorovski veći deo budžeta za film Beskrajna poezija prikupio posredstvom sajta indiegogo, dok su za masovne scene ljudi prihvatili da rade besplatno u želji da pomognu umetniku. Zemlje velikih produkcijskih kapaciteta kao Francuska, Nemačka ili Poljska, neguju svoje autore i ulažu u njihov razvoj u okviru davno utvrđene kulturne politike. Sve to ćemo moći da vidimo na Paliću – ističe sagovornik Danasa.
* Tema većine filmova glavnog takmičarskog programa je porodica i odnos dece i roditelja?
– Odnos roditelja i dece kao tema provejava kroz gotovo sve programe ovogodišnjeg Palića. Osim Takmičarskog programa i filmova Snovi, Matura, Toni Erdman i Tihi zaliv, istom temom bave se i filmovi Nezakonito, Eva Nova, Staza od ljiljana i Porodični film iz programa Paralele i sudari, ili nedavno nagrađeni film Sabolča Hajdua u Karlovim Varima koji gledamo u programu Novi mađarski film. Da ne dođe do mistifikacije, selektorski tim ne bira naslove po temi, već po kvalitetu filmova, a teme se jednostavno nametnu u nekim periodima. Ova tema je veoma aktuelna u današnje vreme verovatno iz razloga što vrtoglavi razvoj tehnološkog društva i brzina protoka informacija i samog življenja savremenog čoveka tek sada dolazi na naplatu. Koncept porodice koji su istraživali Bergman, Ozu ili Louč jednostavno više nije isti.
* Druga takmičarska selekcija je program Paralele i sudari, koja prikazuje ostvarenja iz istočne Evrope?
– Predstavljamo nekoliko izvanrednih naslova autora koji sada žive svoju umetničku zrelost poput Sitarua ili Fligaufa, ali i neke nove reditelje sa svojim debitantskim ostvarenjima. Ono što ćemo videti u programu jesu filmovi o savremenom životu ljudi u Istočnoj Evropi koji je svakako jedinstven prostor zbog svojih duhova prošlosti, nikad preboljenih. Ne volim da izdvajam pojedinačne naslove jer nije fer. To će učiniti žiri na kraju.
* Filmovi iz selekcije Mladi duh Evrope bave se temom slobode?
– Ovaj program je već trinaest godina oaza novih tendencija u filmu. Filmovi koje prikazujemo ove godine bave se temom slobode na različite načine. Trenutno živimo prelaz iz jedne epohe u drugu i kad bismo se osvrnuli na sličan period u prošlom veku nailazimo na hrabre umetničke pokrete koji su pomerali granice umetničke prakse polažući i svoj život zarad tih ideala. Te borbe za umetničke i građanske slobode nekako su zaboravljene, i danas, u jeku uljuljkanosti potrošačkog društva uviđamo da smo mnoge od tih sloboda odavno izgubili. I da se najčešće krećemo unutar okvira opšteprihvaćenih normi ne želeći da izgubimo komfor, kao najveću tekovinu savremenog doba. Filmovi iz programa Mladi duh Evrope imaju tu oštrinu pobune i želju za razbijanjem utvrđenih obrazaca.
* Deo programa Palićkog festivala biće i nekoliko domaćih ostvarenja?
– Prikazujemo Dnevnik mašinovođe Miloša Radovića u Takmičarskom programu, Glavonjićev otrežnjujući poetski dokumentarac Dubina dva i Ljucin film Vlažnost u programu Paralele i sudari. Selekcija Mladi duh Evrope predstavlja i dokumentarni film Druga linija, kratkometražni Grad Maše Šarović i premijerno u Srbiji film Minotaur Sabolča Tolnaija koji je svetsku premijeru imao u Roterdamu ove godine. U programu Eco Dox prikazujemo dokumentarac Rzav veliki Ivana Nikolića i Dobrice Mitrovića. Srbija ima sjajnu kinematografiju uprkos problemima sa finansiranjem.
* Ove godine u fokusu festivala po prvi put je kinematografija jednog regiona – i to Baltika. Šta mi, i ostale kinematografije država bivše SFRJ, možemo da naučimo od baltičkih zemalja?
– Baltičke zemlje već dugo sarađuju na ekonomskom i kulturnom polju kako bi bile konkurentne na evropskom i svetskom tržištu. Sličan model se razvija i na teritoriji bivše SFRJ posredstvom koprodukcija već nekih desetak godina. Različito je to što zemlje Baltika nikad nisu bile u sukobu i u vreme kad smo mi sva sredstva trošili da svog suseda uništimo i potezali zarđale kašike, oni su gradili takozvani Baltički put, kad se dva miliona ljudi uhvatilo za ruke i stvorilo 600 kilometara dug lanac koji povezuje Talin, Rigu i Viljnus.
Dva autora* FEF otvaraju Slobodan Šijan i Urlih Zajdl, ovogodišnji dobitnici nagrade „Aleksandar Lifka“?
– Iako nisu predstavnici iste generacije ono što ih vezuje je svakako činjenica da su obojica autori, u umetničkom smislu. Međutim, nit koja bi usko povezala Šijana i Zajdla jeste da su svoj rad u velikoj meri posvetili čitanju mentaliteta svojih sunarodnika na veoma suptilan način. Njihovi likovi su najčešće na ivici grotesknog, na prvi pogled deluju nestvarno, da bismo na kraju kroz njihove postupke pronašli i same sebe i ljude oko nas. Još jedna povezujuća stvar je da oni svojim likovima nikada ne sude i u svakom od njih pronalaze tračke ljudskosti što u velikoj meri doprinosi i njihovoj ubedljivosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
