Peti element

Peti element ima značenje, odnosno važi, zbog svoje finoće, kao prvi najglavniji element; Figurativno ono što je najfinije i najčistije u nečemu, suština, srž, jezgro, skup onoga što je najbitnije od Aristotela do danas i to se prepoznaje kod svakog „pravog“ umetnika, neovisno od njegove „priče“.

Danijela Mršulja (Kotor, 1979) gradi svoju karijeru ozbiljnim radom, ne podleže nikakvim atrakcijama, pomodarstvu, već isključivo čistom kreacijom, insistira na isticanju vrhunske škole (diplomirala i magistrirala u klasi profesora Mrđana Bajića). Do sada je imala šest samostalnih izložbi (ovo je sedma) u zemlji i inostranstvu; grupno izlaže od 2004. godine, učestvuje po pozivu u značajnim kolonijama takođe i u zemlji i u inostranstvu, na međunarodnim sajmovima umetnosti, itd… Autorka je skulptura u javnom prostoru u Austriji, Italiji, Kotoru i Nemačkoj.

Danijela Mršulja, poput Brancusija (ne, ona ne imitira niti se njena dela mogu čitati kao postmoderna), svoje forme razvija pod uticajem dva neodoljiva ideala – univerzalne harmonije koja je u skladu sa materijalom. Njena peta dimenzija, pored svega pomenutog je i ljubav, izrazito naglašena na ovoj izložbi, ali ne i lako čitana. Friz ruku na suprotnim zidovima rađenih u najmekšem materijalu – glini – i namerno u realističnom maniru imaju jasnu poruku: ljudska ruka je sve stvorila, ali ruka u ruci je ljubav, samo treba da se nađu. Kada se nađu nastaje „Između tebe i mene“ (gips), centralni rad ove izvanredne postavke. Posledica smo mi. Mršulja od toga ne pravi nikakvu boginju plodnosti već na najsuptilniji način prilazi reproduktivnom organu, ništa direktno više u nagoveštaju. Stvoreni smo da idemo napred, da stvaramo, a makar išli i bosi „preko trnja“, a ako smo bolji zašto ne bismo prestigli slabije, nemamo vremena da ih čekamo – „Beskonačni niz“ – terakota.

Danijela Mršulja svoje skulpture gradi reduktivnim procesom, strogo vodeći računa o jednostavnosti i čistoti, nikada ne prelazeći granicu organske vitalnosti. Njena umetnost ima „karakter“ i uliva „čvrstu veru“ u značaj umetnosti, veru u čovečnost.