Počela restauracija Mikelanđelovog „Strašnog suda“ u Sikstinskoj kapeli

Sikstinska kapela ostaće otvorena za javnost. Vernici i posetioci moći će i dalje da je obilaze, dok će restauratori raditi iza velikog platna na kojem je u visokoj rezoluciji reprodukovana slika freske. Time se omogućava istovremena zaštita umetničkog dela i kontinuitet poseta jednom od najposećenijih mesta na svetu.

„Oko 30 godina nakon poslednje konzervatorske intervencije, završene 1994. godine, započinje vanredno održavanje remek-dela iz zrelog perioda Mikelanđelovog stvaralaštva“, izjavila je direktorka Vatikanskih muzeja Barbara Jata, podsećajući na veliki restauratorski poduhvat s kraja 20. veka, koji je predvodio Karlo Pjetrangeli, a izveo Đanluiđi Kolaluči, i koji je u velikoj meri promenio razumevanje Mikelanđelove kolorističke palete.

Papa Klemente VII naručio je fresku Mikelanđelu 1533. godine, a realizacija je započela 1536. tokom pontifikata pape Pavla III, koji je umetnika oslobodio svih drugih obaveza.

U roku od pet godina Mikelanđelo je završio monumentalno delo: više od 180 kvadratnih metara oslikane površine i 391 figure. Freska je dovršena 1541. godine i, kako je zapisao Đorđo Vazari, izazvala je „čuđenje i divljenje“ u čitavom Rimu.

Aktuelni zahvat ne predstavlja strukturnu restauraciju, već precizno čišćenje površine freske. „Tokom vremena formirao se rasprostranjen beličasti veo“, objašnjava Paolo Violini, glavni restaurator Laboratorije za restauraciju slika i drvenih materijala Vatikanskih muzeja. Reč je o mikročesticama koje se prenose strujanjem vazduha i koje su umanjile kontraste svetla i senke, kao i originalnu hromatsku raznolikost dela, piše RTS.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Antonietta Bandelloni✨ (@michelangelobuonarrotietornato)

Ogroman dnevni priliv posetilaca, koji dostiže i više desetina hiljada ljudi, već godinama zahteva stalno praćenje mikroklimatskih uslova. U Sikstinskoj kapeli temperatura se održava između 22 i 24 stepena, dok vlažnost vazduha ne prelazi 60 procenata, zahvaljujući sofisticiranom sistemu ventilacije i senzorima za nadzor kvaliteta vazduha. Ipak, stalno prisustvo ljudi i dalje utiče na stanje fresaka, zbog čega su redovne preventivne intervencije neophodne.

Održavanje freske Strašnog suda zahteva postavljanje skele duž cele površine zida. Ona će omogućiti istovremeni rad tima od 10 do 12 restauratora, sa ciljem da se fresci vrate svetlost i koloristička dubina kakve je zamislio sam Mikelanđelo.

U projektu učestvuju i Kabinet za naučna istraživanja, Kancelarija konzervatora i Fotografska laboratorija Vatikanskih muzeja. Finansijsku podršku pruža ogranak iz Floride organizacije Patrons of the Arts in the Vatican Museums, neprofitnog udruženja koje godinama pomaže očuvanje vatikanske kulturne baštine.

Cilj intervencije je jasan, obnoviti, bez narušavanja autentičnosti, onaj osećaj zadivljenosti koji je pratio završetak velikog restauratorskog zahvata 1994. godine i vratiti punu izražajnost delu koje već gotovo pet vekova snažno govori svakom svom posmatraču.