Poklon Vesne Fogt Muzeju Vuka i Dositeja

Reč je o vrednim arhivalijama koje su decenijama čuvane u porodici Fogtove, a koje čine dva originalna pisma Kneginje Ljubice Obrenovićnjenom bratu Gavrliu Vukomanoviću, zatim pismo Anice Tešićknezu Mihailu, Povelja Kneza Mihaila Gaji Vukomanoviću i Dopis Cvetka Rajovića i Jovana Gavrilovića Đumruku Topčiderskom. Tim povodom novinarima su se juče obratili dr Tatjana Cvijetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, Ljiljana Čubrić, upravnica Muzeja Vuka i Dositeja i Petar Petrović, kustos Zbirke srpskog slikarstva XVIII i XIX veka Narodnog muzeja u Beogradu. Od dobijene arhivske građe, najznačajnija su dva pisma privatne prirode, kneginje Ljubice njenom bratu Gavrilu Vukomanoviću, gde sadržina jednog od njih svedoči o osobini velike štedljivosti, koja je bila svojstvena i po kojoj je bila poznata ova prva vladarka obnovljene Srbije.

Ljiljana Čubrić, inače autorka knjige „Ljubica, velika gospođa“, rekla je za Danas da kneginja u tom pismu obaveštava brata da je od njega dobila stvari koje joj je poslao, kao i račun za njihovu prepravku. „Ljubezni Gajo, sa pismom vašim od 9. septembra primila sam kontu za poslate mi stvari u sumi od 1.828 groša. Ja ne znam ko vam je kazao da na ono moje staro džube udarite svilu po 18 groša, aršin, na koje deset aršina potrošili ste 180 groša. Koji vam je kazao, taj neka i plati, a ja nikako neću“, piše Ljubica između ostalog u pismu svom bratu. Dragocen dokument predstavlja i Povelja Kneza Mihaila koju je on dao Gaji Vukomanoviću, u spomen na pogibiju brata Jove Vukomanovića, takođe rođenog brata kneginje Ljubice. Jova Vukomanovićje poginuo 1815. u boju kod Požarevca, a Čubrićeva kao veliki poznavalac života kneginje, ispričala je da je Ljubica sama sahranila brata, a iz žalosti za njim nikada više, posle tog događaja, nije nosila nakit. Dopis Cvetka Rajovića i Jovana Gavrilovića Đumruku Topčiderskom, predstavlja pismo članova Sovjeta u Miloševo vreme, carinarnici, da se izvesnom Selakoviću „ustupi jedna kuća u kojoj će on kozaru držati“. Sve su to detalji koji svaki za sebe možda ne znače mnogo, ali koji u svakom slučaju oslikavaju vreme vladavine Obrenovića i stanje u Srbiji u to doba, ukazala je Čubrićeva. Ona je takođe rekla da se uglavnom priča o javnom životu, o političkim i vojnim uspesima kneza Miloša, a retko ko se bavi privatnom stranom koja je i te kako imala uticaja na javni život. Čubrićeva je takođe podsetila da se ove godine navršava 220 godina od rođenja kneginje Ljubice, kao i na činjenicu da se Muzej Vuka i Dositeja nalazi u jako lošem stanju. Jučerašnju konferenciju Tatjana Cvijetićanin iskoristila je da se zahvali svim dosadašnjim darodavcima Muzeja. Ona je podsetila da pet vrednih dokumenata predstavlja deo 71 predmeta, koje je Muzaj dobio na poklon od početka godine i istakla da bez institucije darodavaca Narodni muzej ne bi ni postojao. Cvijetićaninova je ukazala da su ovi pokloni značajno obogatili zbirke Muzeja i da darodavci nisu bili samo autori slika. Veliki broj vrednih dela, dospela su u Muzej, ne otkupom, već upravo poklonima, objasnila je Cvijetićaninova, dodavši da broj od 71 predmeta pokazuje da se razume sve ono što Narodni muzej čini i da ti dobrotvori shvataju da bez ustanova koje se bave na visokostručan način o našoj baštini nema ni valjane države.

Ljiljana Čubrićispričala je kako je ovaj vredan poklon dospeo u Muzej. Naime, prilikom obilaska Muzeja sa svojim mužem, Vesna Fogt, inače ovdašnjeg porekla, rodom iz Beograda i udata za Austrijanca, rekla je da ima nešto da ponudi Muzeju. Ta informacija u vidu pomenute formulacije, za Čubrićevu isprva nije zvučala obećavajuće, jer kako kaže, ona neretko znači da se Muzeju nude stvari za prodaju koje su često sumnjivog porekla i autentičnosti. Ipak, ovoga puta, na sreću nije bilo tako, i prijatno iznenađenje usledilo je kada je Fogtova jasno izrazila želju da vredna dokumenta želi da pokloni Muzeju. Inače, ni Vesna Fogt ne zna na koji način su vredne arhivalije dospele u njenu porodicu. Ona ih je pronašla sačuvane u kutiji u stanu svoje majke.