Pretposlednje večeri 21. Jugoslovenskog pozorišnog festivala – Bez prevoda u Užicu, ansambl NP Beograda igrao je komad „Bela kafa“, po tekstu Aleksandra Popovića, i u režiji Milana Neškovića, koji je publika ocenila sa 4,70 i glumce nagradila velikim aplauzom.
Iako, zbog poznatih problema, nacionalni teatar godinama nije učestvovao na užičkom festivalu, koji okuplja najbolja pozorišna ostvarenja iz regiona, ove godine u takmičarskom programu je zastupljen sa dve predstave – „Marija Stjuart“ i „Bela kafa“.
Popovićev tekst „Bela kafa“ o sudbini srpske porodice koja se rastače pod uticajem ideoloških i drugih promena uoči, tokom i nakon Drugog svetskog rata, isceniran je različitim pozorišnim žanrovima, poput burleske, komedije situacije i završava se tragičnim ishodom.
Događaji u komadu se ne vide, nego se vešto najavljuju ili se naslućuju, a glumci sve vreme „igraju“ doživljaje tih događanja, koje zapisuju na zidovima unutar scenografije, što bi trebalo da ukaže na neku vrstu potvrde o postojanju i potrebe za kontinuiteteom. Dramska struktura je smeštena u između četiri zida, u prostoru u kome nikako da se popije bela kafa, koja simbolizuje spokoj i akomfor građanske porodice, jer – ili nema šećera ili nema kafe, a kad ih ima – nije baš dobar tajming za njeno pijuckanje.
Na kraju scenske sage o našem mentalitetu, koji se ne menja bez obzira na sve društvene promene, scenografija pritiska i istiskuje aktere sa scene, koji odlaze u publiku i nestaju, a taj prizor otvara niz pitanja – šta se dogodilo sa porodicom, šta je to što određuje naš mentalitet, gde smo krenuli i ako još uvek ne znamo ko smo, nije li vreme da se upitamo zbog čega to ne znamo?
– Dok se čita tekst Ace Popovića, to tako izgleda jednostavno, ali kada glumac treba da izgovori te rečenice i da, pri tom, nešto radi i da se kreće po sceni, onda to izgleda kao nemoguća misija – kazao je za Danas reditelj Milan Nešković. Istakavši da sebi i danas postavlja pitanje gde su otišli junaci drame, Nešković je ponudio dilemu – zbog čega u Srbiji nije opstala građanska porodica, a potom dodao da „nismo racioinalna nacija, jer se u svojim postupcima rukovodimo isključivo emocijama, inatom, ljubavlju, strahomi mržnjom“.
– Živimo u društvu sa izrazitim socijalnim razlikama i niko se ne buni. Oni koji su na socijlanom dnu nemaju snage da se pobune, a oni na vrhu su malobrojni i nemaju potrebu za pobunom. To znači da je ključ u tome – hajde da se rešimo ovih iz sredine, jer su oni najveći problem- kazao je reditelj.
– Nije bilo lako skraćivati tekst, ali radili smo zajedno, Milan i ja i bili smo strpljivi. Skratili smo skoro četrdeset odsto teksta, ali bilo nam je važno da se ne izgubi poenta Popovićeve drame i da u centru komada ostane porodica -objasnila je Molina Udovički Fotez, koja je sa Neškovićem autorka adaptacije.
Završnica festivalaVečeras će glumci CNP iz Podgorice, komadom „Šćeri moja“ (Maja Todorović/Ana Vukotić), zatvoriti takmičarski deo festivala, a sutra će, u čast nagrađenih, biti prikazana plesna predstava „Priča o vojniku“, Bitef dens kompanije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
