Predstavljeni takmičarski program 31. FAF-a: Novi autori, hrabre selekcije i najjača regionalna produkcija do sada

Najavljeni su i deseti po redu francusko–srpski susreti, kao i nagrada „Veruj u sebe“, koju Erste banka dodeljuje drugi put kao podršku mladim stvaraocima.

„Takmičarski program je već dugi niz godina redefinisan kroz ideju da u njemu predstavimo mlađe i možda domaćoj publici manje poznate autore. To ne znači da su svi debitanti – među njima ima i iskusnijih reditelja – ali su to pre svega autori za koje verujemo da će u budućnosti biti vodeći glasovi savremenog filma“, rekao je selektor Stefan Ivančić pre nego što je o svakom ostvarenju ponešto ispričao.

Prema njegovoj oceni, koncept tako oblikovanog Takmičarskog programa FAF-a daje jasne rezultate, što se vidi i u ovogodišnjoj selekciji.

Ivančić je izdvojio film „Sirat“ Olivera Lašea kao jedan od najvažnijih, napomenuvši da je ostvarenje bilo i deo Glavnog programa na festivalu u Kanu.

Dodao je i da se očekuje veliko interesovanje za islandski film „Ljubav koja preostaje“ Klimora Palmesona, koji će biti prikazan u selekciji Bande A Part.

U Takmičarskom programu biće 12 filmova, od kojih je šest sa prostora bivše Jugoslavije.

Među njima su i tri srpska naslova: „Linije želje“ Daneta Komljena, reditelja specifične poetike koji živi u Berlinu; zatim „Sorella di Clausura“ rediteljke Ivane Mladenović, koja radi u Bukureštu – film je na rumunskom jeziku, ali u potpunosti realizovan u domaćoj produkciji; kao i debitantski film samog Stefana Đorđevića „Vetre, pričaj sa mnom“, premijerno prikazan u Roterdamu.

Tu je i film „Bog neće pomoći“ Hane Jušić, jedne od vodećih autorki iz regiona koju je proslavilo ostvarenje „Ne gledaj mi u pjat“.

Prema Ivančiću, reč je o izuzetno zanimljivom filmu u kojem glavnu ulogu tumači Čileanka Manuela Marteli, inače i sama rediteljka.

U programu su i crnogorski film „Otapanje vladara“ Ivana Salatića, dobitnika Grand prixa Aleksandra Saše Petrovića za film „Ti imaš noć“, kao i makedonski film „Di-džej Ahmet“ Georgija M. Unkovskog, višestruko nagrađen na Sandensu i izuzetno dobro primljen kod publike.

Od stranih filmova istaknut je nemački film „Fantomi jula“ Juliana Radlmajera, koji će se prvi put predstaviti na FAF-u.

Ovo je njegov treći film, a zanimljivo je da govori srpski i biće gost festivala jedan dan.

Kolumbijski film „Pesnik“ Simona Mesa Sotoa, nagrađen od žirija u Kanu, jedino je ostvarenje sa komičnim elementima, naveo je Ivančić.

Japanski film „Putovanja i dani“ Šo Mijakija, dobitnik Zlatnog leoparda u Lokarnu, adaptacija je dva kultna manga stripa iz šezdesetih.

Britansko–nigerijski film „Senka moga oca“, debitantsko ostvarenje Akinola Dejvisa Džuniora, nagrađen je u Kanu „Zlatnom kamerom“.

Film kroz porodičnu priču otvara teme političke situacije u Nigeriji početkom devedesetih.

Debitantski litvanski film „Posetilac“ Vitatusa Katkusa, snimatelja po obrazovanju, opisan je kao „veoma nežan i intiman“, dok španski debitantski film „Čudesna reka“ prati priču odrastanja i buđenja seksualnosti jednog tinejdžera.

„Što se tiče selekcije Hrabri Balkan, ona je još hrabrija nego prošle godine“, rekao je Ivančić, dodajući da je čini 14 filmova, od kojih su četiri dugometražna.

Među njima je, ali van konkurencije, i „Drakula“ rumunskog reditelja Radua Žudea – film koji na vrlo zanimljiv način istražuje pitanje veštačke inteligencije u savremenom stvaralaštvu.

Preostala tri dugometražna naslova su: „Fantasy“ slovenačke autorke Kukle, koja živi na relaciji između Slovenije i Beograda; rumunski film „Ne dozvoli da umrem“ reditelja Andrea Epurea, kafkijanska priča na tragu estetike Roja Andersona; i dokumentarni film „Mirotvorac“ iz Hrvatske Ivana Ramljaka, dobitnik Zlatne arene u Puli i, pre nekoliko dana, glavne nagrade na festivalu dokumentarnog filma u Lajpcigu.

Prema rečima Ivančića, „Mirotvorac“ se bavi temom izuzetno relevantnom za region – govori o Josipu, načelniku osječke policije početkom devedesetih, koji je svim snagama pokušavao da posreduje između dve strane i spreči rat, do kojeg je, nažalost, ipak došlo. Josip je tragično ubijen, a film je izazvao snažne polemike u Hrvatskoj.