Ko je birao predstavnika Srbije za Bijenale i koliko je poznat njegov rad?

Nakon „upoznavanja“ sa likom i delom, sagovornici portala N1 kažu da se njegov rad ne može svrstati u domen savremene umetnosti, ali da predstavlja „aktuelnu Selakovićevu kulturnu politiku“. Ističu da je ovogodišnji izbor – prava mera stanja u državi gde nema ni struke, ni zakona, posebno imajući u vidu komisiju koja je birala.

Rešenjem Ministarstva kulture od 26. novembra, izabran je autor i projekat koji će predstavljati našu zemlju na predstojećem Bijenalu u Veneciji 2026. godine – slikar Predrag Đaković, sa kustosima Tomašem Koudelom i Olgom Čučković.

Rešenje o izboru mogli su da pročitaju samo oni koji su nešto tražili na sajtu Ministarstva kulture ovih dana, među završenim konkursima. Ni ustanova-realizator se nije pohvalila: na sajtu Muzeja savremene umetnosti još nema vesti o tome da je predstavnik izabran.

Dok rešenje nije objavljeno, ljudi iz sveta umetnosti sa kojima smo razgovarali – nisu bili upoznati sa radom kolege.

Darka Radosavljević, istoričarka umetnosti i nekadašnja direktorka galerije Remont, na društvenim mrežama napisala je da nikada nije čula ni za autora, ni za kustose.

„Prava mera stanja u državi“

Vladimir Nikolić, profesor FLU i predstavnik Srbije na Bijenalu 2022. godine, za portal N1 je rekao da niti je čuo za umetnika koji je izabran, niti je njegova umetnička praksa poznata stručnoj javnosti.

„Video sam da su se po društvenim mrežama podelile njegove umetničke slike koje, najblaže rečeno, ne pripadaju umetničkoj praksi relevantnoj za ovaj vek u kojem živimo. Tematski, vidim po nazivu ovog projekta („Preko Golgote do Vaskrsa“) da je to neka tema potentna sa nacionalnim, istorijskim značenjem – nešto što u tom formatu nije domen savremene umetnosti danas. Bijenale u Veneciji je najstarija međunarodna smotra gde države šalju nešto što je u tom trenutku najrelevantnije za umetničku praksu, ne samo tih zemalja lokalno, nego i uopšte u kontekstu savremene umetnosti u svetu. Ovde vidimo da to nije način na koji se razume venecijansko Bijenale od strane našeg Ministarstva kulture i komisije“, navodi Nikolić.

Nikolić ocenjuje da je ovogodišnji izbor za Bijenale – „prava mera stanja u državi u ovom trenutku, gde je politička vlast apsolutno sve preuzela u svoje ruke, gde ništa drugo ne postoji, ni struka, ni zakon“.

Ko je birao?

Profesor Vladimir Nikolić ističe da nikada, koliko se seća, nije napravljen takav sastav komisije koja je birala, a koju su ove godine činili direktori muzeja i pomoćnici iz ministarstava.

„Nisam nikad video ovakvu komisiju, moram da priznam. Ovo deluje kao da je izbor službenika iz Vlade Srbije. Nisam siguran da ijedna zemlja na svetu tako bira predstavnika. Svaka zemlja imenuje relevantnu stručnu komisiju koju čine dokazani stručnjaci i profesionalci iz te oblasti i onda oni biraju projekat koji će predstavljati zemlju. Ovde imamo skup pomoćnika ministara i direktora kulturnih insititucija. Tu (u komisiji, prim.aut) postoji i jedan umetnik koji je taman relevantan i poznat koliko i autor koji je izabran. Čini mi se da ni tu nije biran umetnik čija je umetnička praksa relevantna, čak ni na našem lokalnom nivou, a kamoli na nekom međunarodnom“, dodao je.

U komisiji bili su v.d. direktora MSUB Marijana Kolarić, donedavna direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković, sada gradska sekretarka za kulturu Beograda, v.d. pomoćnika ministra u sektoru za međunarodne odnose i evropske integracije u kulturi Stanko Blagojević, v.d. pomoćnika ministra u sektoru za savremeno stvaralaštvo Miodrag Ivanović i skulptor Miodrag Mišo Rogan.

Uz konstataciju da ni na sajtu Muzeja savremene umetnosti nema obaveštenja da je izabran nacionalni predstavnik, dodaje da, iako je „na čelu direktorka koja je loše rešenje za MSUB“ – to nije najgori problem, imajući u vidu izbor projekta.

„Ovakav projekat nije nivo nacionalne reprezentacije na Venecijanskom festivalu. Kada izaberete projekat koji to jeste i koji je međunarodno relevantan, onda Muzej postaje problem zato što on nema kapacitet da pod ovom upravom profesionalno odgovori na takav zahtev“, navodi Nikolić.

„Rad se ne može svrstati u bilo koji jezik savremene umetnosti“

Branislav Dimitrijević, profesor istorije umetnosti i kustos jugoslovenskog/srpskog paviljona u Veneciji 2001. i 2009. godine, za portal N1 je rekao da ćemo imati nastup na Bijenalu u Veneciji koji „u potpunosti reprezentuje SNS vlast, nakon izvesnog meandriranja svih ovih godina“.

Dimitrijević je objasnio da se mogu izdvojiti tri faze ove vlasti prema nastupima na Bijenalu:

„Prvu fazu možemo nazvati ‘oportunističkom’ kada je jedna mala grupa nedarovitih umetnika povezanih sa Fakultetom primenjene umetnosti (Vladislav Šćepanović, Nikola Božović i Ivan Grubanov) praktično uzurpirala sve komisije, savete i žirije kada je likovna umetnost u pitanju. Druga faza je označila kratkotrajni pokušaj da o izboru odlučuju stručnjaci iz ove oblasti, što je recimo rezultiralo nastupom Vladimira Nikolića 2022. godine – što i jeste bio jedini ozbiljan i odlično prihvaćen projekat u celom ovom razdoblju. Sada se sve vraća na fabrička podešavanja“, rekao je.

Dimitrijević ističe i da je sada „odstranjen rizik da će neki umetnik razotkriti svu institucionalnu bedu ove kulturne politike – kako je to javno učinio Nikolić, i nešto manje javno Denić“ (Aleksandar Denić koji je predstavljao Srbiju 2024, prim.aut).

Rizik je uklonjen, kako smatra, izborom nekog ko je pre svega potpuni anonimus na umetničkoj sceni, ali čije slikarstvo svakako predstavlja aktuelnu Selakovićevu „kulturnu politiku“.

„Taj je slikar ovoj javnosti mogao biti poznat samo izložbom Molitva kao milosrđe u Novom Sadu prošle godine, a čiji naslov sasvim dovoljno govori. Dakle nije izabran osrednji savremeni umetnik kako je to bilo u većini slučajeva od 2015. godine, već – izabran je neko čiji se rad ne može ni svrstati u bilo koji jezik savremene umetnosti. Možda bi se isuviše olako njegov rad mogao okarakterisati kao pretenciozni kič – ali kako glasi naslov jednog performansa Jusufa Hadzifejzovića s početka devedesetih: Od kiča do krvi samo je jedan korak“, navodi.

„Imena autora, kustosa i komisije ništa ne znače ni na lokalnoj sceni“

Zoran Erić, kustos i teoretičar umetnosti sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, prethodno i šef odeljenja u MSUB, kaže za N1 da imena izabranih ne znače ništa ni na lokalnoj sceni.

„Vest o izboru umetnika za nastup Republike Srbije na Bijenalu u Veneciji sledeće godine zatekla me na kongresu CIMAM-a (Međunarodni komitet muzeja i kolekcija moderne umetnosti) gde je bilo prisutno 300 koleginica i kolega iz celog sveta. Podelio sam fotografiju dela izabranog umetnika s nekolicinom bliskih kolega čije mišljenje cenim, što je izazvalo konsternaciju i pitanje ko o tome odlučuje? I ja se isto pitam. Ko su članovi komisije, kustosi i sam umetnik? Šta njihova imena znače na lokalnoj, a nekmoli globalnoj umetničkoj sceni? Nažalost, odgovor je samo jedna reč: ništa“, navodi Erić za naš portal.

Dodaje da, kao što se i ceo sistem kulture urušava, ovaj izbor govori u prilog tom posrnuću i velikoj sramoti za našu umetničku scenu, ali i za Muzej savremene umetnosti koji pristaje da bude nosilac takvog projekta.

„Zapanjujuće je da se u inače krajnje nestručnom obrazloženju izbora umetnika, spominje autorka koncepcije i kuratorka Bijenala Kojo Kuoh, ali se izostavlja informacija da je ugledna koleginica preminula ove godine. Makar jedna rečenica pijeteta o bivšoj direktorki Zeitz muzeja iz Kejp Tauna u Južnoj Africi bila bi primerena“, navodi Erić.

Ni umetnik Branko Milisković nije znao ko je autor. U izjavi za portal N1 kazao je da nikada nije čuo za slikara do momenta kada su objavljeni rezultati konkursa.

„Nisam želeo da apliciram da predstavljam ovakvu zemlju na Bijenalu u Veneciji, tako da ne bi moglo manje da me zanima ko je predstavlja i čime se bavi. Rezultati ostalih konkursa za vizuelno savremeno stvaralaštvo, mobilnost i otkup, među brojnim drugim, do dana današnjeg nisu objavljeni, što je blatantno uskraćivanje prava na rad i egzistenciju samostalnih umetnika u Srbiji“, rekao je Milisković za N1.

Kako se u pozivu na konkurs za Bijenale umetnosti navodi, predloženi umetnici i kustosi treba da imaju zapažene aktivnosti kao što su samostalna izlaganja, autorski projekti, realizovani u značajnim domaćim, regionalnim, međunarodnim muzejima i centrima savremene umetnosti odnosno manifestacijama.

Prema onome što se može naći o autoru na njegovom veb sajtu, Predrag Đaković je rođen 1964. godine, a već decenijama živi i radi u Pragu, gde je i studirao.

Izlagao je u Srbiji 2024. godine u Galeriji Matice srpske, na izložbi „Molitva kao Milosrđe“ sa Alfonsom Muhom.

Kako se navodi na sajtu, 2022. godine od strane predsednika Srbije dodeljena mu je Zlatna medalja za izuzetna postignuća i rezultate u umetnosti, dok je 2018. godini dobio Zlatnu medalju Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i titulu viteza zadužbine Laze Kostića.

Između 1997. i 2018. nije dobijao nagrade.

U Srbiji je izlagao 2018. u Domu vojske i 2017. u Galeriji matice srpske, a tokom prethodnih godina, najčešće u Češkoj.

Radove Đakovića možete pogledati na njegovom sajtu.