Ebo Tejlor, gitarista i pionir hajlajf muzike, preminuo u 91. godini

Vest je u nedelju saopštio njegov sin Kveku Tejlor: „Svet je izgubio jednog diva. Kolosa afričke muzike. Ebo Tejlor je preminuo juče, dan nakon otvaranja festivala muzike Eba Tejlora i tačno mesec dana posle svog 90. rođendana, ostavivši za sobom neuporedivo umetničko nasleđe. Tata, tvoja svetlost nikada neće izbledeti.“

Portparol predsednika Gane rekao je za BBC-jev program Newsday da će Tejlor „ostati upamćen kao jedan od najvećih muzičara koje smo ikada imali… kao čovek koji je težio da gansku muziku postavi na svetsku mapu u vreme kada su drugi muzički žanrovi bili dominantni“.

U nedavnom intervjuu za muzički sajt Passion of the Weiss, Tejlor je opisan kao „najveći ritam-gitarista u istoriji… sa potpunom originalnošću, u svoje kompozicije je uklopio raznovrsne ritmičke tradicije naroda Ga, Eve, Dagomba i sopstvenog naroda Akan“.

Tejlor je rođen kao Deri Tejlor u gradu Kejp Koust u Gani, 6. januara 1936. godine. Klavir je počeo da svira sa šest godina, a njegov muzički ukus oblikovala je američka i britanska muzika, delom i zbog toga što je Gana u to vreme bila britanska kolonija.

Odrastajući u periodu procvata žanra highlife, tokom studija je prešao na gitaru, a potom se pridružio bendu Stargazers — čiji su članovi Tedi Osei i Sol Amarfio kasnije osnovali afro-rok bend sa sedištem u Velikoj Britaniji, Osibisa — kao i nizu drugih sastava. Postao je poznat po retkom spoju hajlajfa, koji se uglavnom svira u duru, i afrobita, koji je zasnovan na molskim lestvicama.

Početkom šezdesetih godina, na Eric Gilder School of Music u Londonu, Tejlor je proučavao dela Antonjina Dvoržaka i isticao da je složenost muzike tog češkog kompozitora snažno uticala na njegov sopstveni rad. Ipak, govorio je i da je više naučio van učionice — svirajući povremeno sa raznim bendovima, posećujući džez i highlife džem-sešne, kao i upoznajući muzičare među kojima su bili The Beatles i The Rolling Stones.

U to vreme, nigerijski muzičar Fela Kuti studirao je na Trinity College u britanskoj prestonici. Njih dvojica su se sprijateljili, povezujući se kroz zajedničku ljubav prema hajlajfu i često zajedno džemovali. „I mi smo imali želju da postanemo neki Majls Dejvis, Čarli Kristian ili Keni Barel“, rekao je Tejlor za Post Genre 2025. godine. „Dakle, imali smo isto raspoloženje… Bio je izuzetno razigrana i živahna osoba.“

Dvojica muzičara postali su inovatori žanra. Tejlor je 2014. godine rekao za BBC da je „sa pojavom Džejmsa Brauna i fank muzike nastala prilika da se hajlajf dalje razvija. Fela je mnogo radio na uvođenju funka u joruba muziku, dok sam ja, uporedno s tim, radio gotovo isto u Gani.“

Tejlor je zasluge pripisivao Kutiju, koji ga je podstakao da stvara izrazito afričku muziku, a on je potom spojio uticaje Dvoržaka i Davisa sa snažnim osećajem sopstvene muzičke tradicije — kako one iz Gane, tako i one koju je nasledio od svoje bake iz Malija.

„Zaista verujem da je važno da muzika napreduje, jer u suprotnom postaje nešto što pripada muzejima, ali pre nego što počnete da joj jasno dodajete nove elemente, morate dobro poznavati sopstvenu tradicionalnu kulturu“, rekao je za The Vinyl Factory 2018. godine.

Početkom sedamdesetih godina, Tejlor je radio kao stalni gitarista, aranžer i producent u diskografskoj kući Essiebons, koju je vodio Dik Esilfi-Bondzi — bivši državni službenik koji je postao muzički impresario i koji je objavljivao izdanja koja je reizdanje iz 2021. godine opisalo kao „najbolje od savremenog hajlajfa“. Tejlor je za ovu kuću snimio nekoliko sopstvenih albuma, ali je radio i na izdanjima izvođača poput Tomasa i Gjedu-Blej Amboleja.

Tokom osamdesetih godina, Tejlor se povukao sa mesta frontmena sopstvenih bendova kako bi radio na albumima drugih izvođača. Dvehiljaditih je predavao muziku na University of Ghana.

Njegov prvi album objavljen na međunarodnom nivou, Love and Death, izašao je 2010. godine. Tejlorova muzika tada je počela da dobija širu publiku zahvaljujući porastu međunarodnog interesovanja za hajlajf, koji je bio tema brojnih reizdanja i kompilacija.

Njegove pesme su semplovali izvođači poput Ushera, The Black Eyed Peas, Keli Rouland, Jidene i Vika Mense. Album Love and Death označio je novi zamah u Tejlorovoj karijeri, koji je uključivao albume Appia Kwa Bridge (2012) i Yen Ara (2018), kao i međunarodne turneje.

Godine 2018. Tejlor je doživeo moždani udar, koji je narušio njegovu sposobnost da govori engleski jezik. Na albumu Ebo Taylor JID022 iz 2025. godine, nastalom u saradnji sa Alijem Šahidom Muhamedom i projektom Jazz Is Dead Adrijana Janga, komunikaciju između trojice muzičara omogućio je njegov sin Henri, koji je i sam svirao gitaru na tom projektu.

Tejlor je često nastupao i sa sinom Rojem. Nije jasno koliko je dece imao; njegov najstariji sin, Ebo Tejlor Mlađi, preminuo je 2022. godine.

U 90. godini života, Tejlor više nije bio u stanju da svira gitaru. Veći deo života, uključujući i pozne godine, proveo je u malom primorskom gradu Saltpond, gde je lokalno bio poznat kao Ujka Ebo. Dobio je više nagrada za životno delo od organizacija koje predstavljaju gansku muziku i hajlajf.

Izvor: The Guardian