Raspevani „kretački“ horovi

U Srpskom narodnom pozorištu ovo je četvrta scenska verzija „Karmineô, koju su potpisali autoritativni, temperamentni, danas već veoma iskusni dirigent Željka Milanović, reditelj i koreograf raspevanih kretačkih horova, poznata svestrana umetnica Sonja Vukićević, uz dosta skroman i bled doprinos koreografa Lea Mujića. Scenografija Miodraga Tabačkog, uz saradnju Manfreda Švajgkoflera (elementi dekora), najviše je sugerisala osnovnu inspiraciju kompozitora da na tekstove srednjovekovne zbirke iz XIII veka komponuje raskošnu scensku kantatu koja zrači vedrinom i radošću. Tekstove, u prevodu sa latinskog akademika Tonka Maroevića, donosi programska knjižica, koju je pripremila urednica Dušanka Radmanović.

Ne ulazeći u finese muzičke interpretacije Orfove kantate, koja je bila veoma ozbiljno prostudirana od strane dirigenta muškog i ženskog hora Vesne Kesić-Krsmanović, novo novosadsko viđenje ovog dela imalo je savremenu vizuelnu potku, pre svega u jednostavno a efektno izmaštanim kostimima za horove Mirjane Stojanović-Maurič. Za dame – večne male crne haljine sa crvenim detaljima (tašne i cipele), a za muškarce biznismenska crna odela i jarko crvene kravate. To je opredelilo Sonju Vukićević da temperamentne varnice u raznovrsnim ritmovima muzičke partiture oplemeni jednostavnim a na sceni raznolikim kretanjima horova, koje je stvaralo stalno nove vizuelne uzlete, izuzev u središnjem delu kantate, kada su horovi, i pored sjajnog pokretačkog ritma, bili statični. Svako priznanje treba odati članicama i članovima hora novosadske Opere, koji su mudru i savremenu koreografiju Sonje Vukićević, potpuno prilagođenu njihovim znanjima i umešnosti u kretanju scenom, disciplinovano i primerno ostvarili.

Solisti opere Danijela Jovanović, raskošna u završnoj ariji, Igor Ksionžik, Vasa Stajkić i Nebojša Šogorović svoje vokalne deonice doneli su sa profesionalnošću koja imponuje.

Najslabija karika u ovoj predstavi je bila, nažalost, koreografija Lea Mujića. U javnosti je već rečeno da je ona mogla potpuno izostati. A to je tačno, jer je bila sasvim van konteksta predstave kao da se radi o nekom drugom scenskom spektaklu, a pri tom u tolikoj meri standardna i nemušta, da jedino treba zahvaliti veoma dobrim baletskim solistima što su uopšte pristali da je odigraju.

Na premijerskoj večeri ponovljena oda Fortuni ? vladarki sveta, uz radovanje životu koje može doneti danas svima toliko potrebno olakšanje, umnogome je podsetila na izvrsnu igračko-muzičku interpretaciju „Karmine burane“ u sarajevskom Baletu 1984, i na onu u baletskom ansamblu MNT u Skoplju 1991, koju je sa ostalim sjajnim saradnicima vrhunski osmislio rano preminuli jugoslovenski koreograf Dragutin Boldin.