Čak i kada nisu smešteni u epohu kojoj po tekstu pripadaju, Šekspirovi komadi pružaju mnogo mogućnosti za kreativni rad scenografa i kostimografa. Tako je u slučaju „Kako vam drago“ – jedne od najpoznatijih Šekspirovih komedija s elementima pastirske drame premijerno izvedene u petak u Jugoslovenskom dramskom pozorištu – Slobodan Unkovski, reditelj ovog komada, za svoje saradnike odabrao scenografa Miodraga Tabačkog i kostimografkinju Maju Mirković, kako bi u novom svetlu odgovorili na savremena pitanja o polnom i rodnom identitetu. Takvom čitanju umnogome je doprineo upravo rad Maje Mirković, o čemu smo s njom i razgovarali nakon premijere komada.
– Ono što je zapravo teško, jeste započeti razgovor o kostimografiji u atmosferi domaće kritike koja, ukoliko se i lati govora na tu temu, deluje kao impresionistička, operišući u kategorijama „adekvatno“ i „lepo“. Javni kritički diskurs o kostimografiji ne postoji i verujem da odsustvo živog razgovora o ovoj temi umnogome usporava njen razvoj, kako u društvenom tako i u sadržinskom pogledu. Utoliko me raduje razgovor koji ste pokrenuli – kaže za naš list Maja Mirković.
U ovoj predstavi postoje bar dve mogućnosti koje kostimografu daju priliku da se razmahne. Prva je u samom tekstu u kome se zaplet zasniva između ostalog i na prerušavanju žene u muškarca, a druga u „čitanju“ Unkovskog u svetlu aktuelnih pitanja u vezi sa polnim identitetom. Kako ste se poigravali tim mogućnostima?
– Promenljivost i upotreba jesu karakteristike roda, a maskarada je stalna operativna društvena praksa. Pretpostavljajući temu maskarade kao neku vrstu podteze komedije „Kako vam drago“, komad postaje parafraza same pozorišne igre – preuzimanje uloga i odgovornosti u koje će nas te uloge uvući. Komad „raspakuje“ modele ponašanja muškog i ženskog, da bi ih potom pretumbao, razmenio i, konačno, samo prividno vratio na „svoja mesta“. Rozalinda, s početka je primer čednosti i pasivnosti, i tražeći način da preživi maskira se u muškarca. Rozalindino odigravanje muškosti sastoji se u izvođenju naglašenih atributa stereotipa muškog. Njen stav i govor „bez dlake na jeziku“, pokazaće da je muškarac kome želi da svojim novim identitetom priđe, u mnogo čemu manje „muškarac“ gledano u okvirima društvene konvencije. U pokušaju da osvoji željenog mladića, preobučena Rozalinda predložiće mu da, iako je „muškarac“, za njega odigra njegovu dragu, zahtevajući od njega samo učešće, slično kakvo svaki glumac nemo zatraži pred gledaocem. Rozalinda, dakle, iz rezona muškarca koga igra, izvodi ulogu žene koja jeste. Identiteti se ovde razlamaju i mešaju, a pred našim očima se razlika između „pravog“ i „lažnog“ destabilizuje. Pokazujući rodni identitet kao nešto oko čega se iznova i iznova dogovaramo da u njega verujemo, potraga za „originalom“ postaje nevažna, jer se upravo pred nama identitet, pa tako i rodni, pokazuje kao konstrukcija. Situaciju razrešava upravo Rozalinda, svojom voljom da se na sveopštoj svadbenoj svečanosti na kraju komada „ukaže“ kao odelom određena žena, pa bila ona žena, muškarac, žena koja igra muškarca ili muškarac koji igra ženu – kako vam drago!
Do kakvih ste zaključaka došli na temu rodnog identiteta, odnosno, kakva pitanja je pokrenulo tradicionalno polazište o nedvosmislenoj razlici polova?
– Pitanje pola jeste pitanje bioloških karakteristika, ženskih, muških i interseksualnih. Rodno određenje tiče se ponašanja, identiteta kojima u društvenim komunikacijama operišemo. Rod predstavlja društveno ustanovljenu normu, kojom se propisuje i procenjuje ono što će dalje biti prepoznavano kao muško ili žensko. Rodna podela je simptom društvenog mehanizma razvrstavanja i smeštanja, koji se održava putem kontrole, vaspitanja i kazne. Za one koji osveste rod kao proizvodnju i upotrebu znakova predstavljanja, granica postaje nevažna. Verovatnoća da saradnjom i međusobnim razumevanjem poremetimo linearni poredak ropstva-kontrole-rata postaje umnogome veća, a tako i naša šansa da živimo kao istinski humana vrsta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
